Posted in Mamin Kutak, Roditeljstvo

AGRESIVNO DETE

 

Živimo u vremenu u kom je agresija postala naša svakodnevnica.Ukoliko pažljivo čitate naslove novina ili pratite portale shvaticete koliko se često ova reč upotrebljava.Statistike su poražavajuće i da nam kao društvu ne idu na ruku.Sigurna sam da se svako od nas bar jednom(ako ne i više puta ) susreo sa agresijom.Nazalost deca su sve izlozenija i primećuje se izražen porast moletnicke delikvencije.U društvu u kome se ne posvećuje dovoljna briga deci,i roditeljima koji su ceo dan zauzeti borbom oko egzistencije,taj porast i ne čudi.Pitanje jeste šta mi kao roditelji možemo da uradimo na prevenciji i prepoznavanju agresije.Jer roditelj i porodica jesu osnovni faktor i model ponašanja deteta.

AGRESIJA je sastavni deo ljudske prirode,u biti je u većoj ili manjoj meri imamo svi.Kod dece može se uočiti veoma rano,smatra se da je to već sa navršenih godinu dana života,dok sa četiri postaje sastavni deo ličnosti deteta.Sigurno ste čuli da malo dete od godinu ili dve ugrize ili napadne drugo dete,u trenucima besa kada želi nešto da postigne.

Kod adolescenata agresija se ispoljava kroz sukobe sa autoritetima,roditeljima,zanemarivanje škole i školskih obaveza,čudnog oblačenja pa do eksperimenata poput droge i alkohola.

UZROCI AGRESIVNOG PONASANJA :

Uzroci su zaista mnogobrojni ,a najčešće je izazvana emocijama: usamljenost,bespomoćnost,strah,povredjenost.Radi se zapravo o emocijama sa kojima dete ne može da se izbori.

PORODICA: Kada dete odraste u atmosferi gde mu je sve dozvoljeno,kada nema jasnih granica izmedju dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja,DETE postaje razdražljivo i agresivno čim se susretne sa zabranom. Ukoliko vaše dete ima problem sa agresijom,nemojte odma tražiti druge razloge,prvo jasno razmislite da li postoje u vašoj porodici jasne granice izmedju dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja.

Deca veoma rano ispituju granice do koje mere mogu da manipulišu sa vama i šta je to što „prolazi“.Ako je detetu potrebna paznja ono ce prosto obezbediti tu pažnju neprimetni ponasanjem.Napadi besa recimo primorace roditelje na bilo kakvu reakciju,provodice više vremena sa detetom.Dete to uočava i u ovom slučaju detetu postaje jasno da bilo kakva neprimereno ponašanje obezbeđuje roditeljsku pažnju.Izazvana pažnja jeste negativna,ali u detetovim očima tone izgleda tako.

FIZICKO KAZNJAVANJE: Deca uce od starijih,prate njihov model ponašanja.Najcesce možda nece razumeti ZASTO ih KAZNJAVANJE,ali ce oponasati Vase postupke.Sto znaci ukoliko ste skloni da ih fizički kaznjavate,da ste i sami skloni takvom ponašanju.Deca uce oponasajuci a ono sto im govorite cesto ne razumeju.Bitan faktor je sama porodica i model ponašanja u njoj.Veoma bitan faktor je i socijalizacija deteta od vrtica preko slike,drugova i autoriteta.Najbitniji faktor i povratak svega jeste porodica dete ce oponasati odnose u porodici i atmosferu koja u njoj vlada.

Veoma je vazno da dete nauci kako da kanališe svoj bes i ljutnju i da to učini na konstruktivan nacin.Uvek razgovarate sa svojim detetom na taj način gradite poverenje kod svog deteta,a ako ne moze da vam objasni zamolite ga da vam nacrta sta ga je to navelo na ljutnju.Pokusajte da doprete do deteta na taj nacin saznacete sta je pokrenulo ljutnju.Svoje dete podstičete da „izbaci“ iz sebe tu ljutnju.Fizicka aktivnost kao takva savrseni je za izbacivanje negativnih elemenata,dete se ujedno kroz sport uci disciplini i zdravom načinu života.Kroz sport dete se polako navikava na drugu decu tj.kolektiv i uci kako da se ponaša i ophodi prema svojim vršnjacima.Kao bivsi sportista apsolutno podržavam okretanje deteta ka sportu jer je to jedan vid i terapije kroz ucenje ispoljavanja i savladavanja emocija.Biti deo kolektiva je isto kao da je Vase dete deo jedne velike porodice.

Ucestvujte u socijalizaciji vaseg deteta,pomozite mu u odnosu sa drugom decom.Objasnite mu da ce deca rado hteti da se druge sa njim ako prihvati neka pravila,ako ne pokušava stalno da otima vec da podeli sa drugarima svoje igračke,ako se ne dere ili ne pokusa da svaki sukob resava udaranjem drugog deteta.

Nikako ne podstičete asocijalnost ako ne znate sta da radite sa detetom.Sa detetom je potrebno puno strpljenja i paznje,objasnite mu zasto mu nesto branite.Dete mora razumeti ZASTO da bi ispunilo ono sto ovekujete od njega.Posticite prijateljski odnos sa drugom decom,nemojte stajati samo kao nemi posmatrač u odredjenim situacijama.

POZITIVAN STAV prema drugoj deci veoma je bitan,budite uporni,da deli igračke i uvažava osecanja druge dece.Osim socijalizacije,Vi ga ucite i Nenasilnom Modelu PONASANJA.

Oko druge godine primećuje se razlika u PONASANJU izmedju decaka i devojcica,pri cemu su decaci obično tri puta agresivniji.Naucnici to objasnjavaju sastavom polnih hormona kod decaka.Drugi naucnici krive stereotipe u vaspitanju,dok se devojcicama govori da nije lepo da se tuku,decaci se podsticaj da budu jaki,da je sramota da plaču itd.

Ne posticite agresiju,govorite vašem detetu da bude uzdržano,da bude pažljivo prema okolini i da vlada sobom.Sa svojim detetom razvijajate uzajamno poverenje,ne zahtevajte ni slepu poslušnost omugucite mu SLOBODNO IZRAZAVANJE MISLJENJA.

Suprostavljanje jeste vid detetovog odrastanja,sputanost i nemogućnost slobodnog izražavanja na društveno prihvatljiv način idu ka buntu i nasilnosti.

DETE lakše uči stvari kroz igru,da bi bolje razumelo šta se od njega traži,promenite uloge,VI budite dete a ono roditelj.Radite isto ono što vaše dete radi kad ga oponasate,promenite glas i budite uporni.Pazljivo posmatrajte njegove reakcije.Slobodnk se durite,derite se i plačite.Kao primer uvek uzmite situacije iz stvarnog života.

PORODICA kao bitan faktor odrastanja i vaspitavanje deteta 

Ukoliko porodica ne postavlja jasna pravila i granice i ukoliko je dete zanemareno,ili su roditelji popustili dete odrasta u uverenju da je svako njegovo ponašanje potpuno normalno.Roditelji često „zatvore oči“ na detetove postupke,iako znaju da odredjeno ponašanje nije uredu,idu linijom manjeg otpora i time svesno ili ne podržavaju takvo detetovo ponašanje.Kasnije takvo ponašanje može postati ozbiljan problem,a roditelji će umesto da traže uzroke u sebi i svojim postupcima,tražiti izgovore i opravdanja.Krivice druge autoritete od vrtica do škole umesto da jasno sagledaju uzroke koje su doveli do takvog detetovog ponašanja.

Naravno nemojte detetu uspostavljati diktaturu,potrebno je uspostaviti JASNA I PRECIZNA PRAVILA.

VI NISTE jednaki sa detetom zapamti te,Vi ga učite autoritetu i socijalizaciji.Nemojte insistirati da budete prijatelj,VI ste roditelj i dete mora da poznaje tu granicu.

POHVALE su veoma bitne u detetovom odrastanju,jačaju njegovu ličnost i samopouzdanje.Pohvalite dete svaki put kada umesto na agresivan način,uspe da odreaguje drugačije. Agresivna deca imaju veoma malo samopouzdanja,upravo zato stvaraju prostor u kome se osećaju nadmoćno.Budite uz svoje dete,zagrlite ga i uštedite ga pogotovu u situacijama u kojima pokušava da se izbori sa sobom.

Pod AGRESIJOM ne podrazumeva se samo bes.Oblici agresije su : OGOVARANJE,TUZAKANJE,DISKRIMINACIJA.

Pronadjite nacin adekvatnog ispoljavanja agresije. Potiskivanje dovodi do mentalnih i psihičkih posledica i utiče na zdravlje deteta vodi ka depresiji,suicid..ali i mnogih drugih bolesti usled nemogućnosti ispoljavanja emocija na normalan način.

OKOLINA :Agresivni vršnjaci pružiće model ponašanja vašem detetu,filmovi i igrice koje su pune nasilja takodje mogu biti uzrok agresivnosti kod dece.Destruktivni sadržaji skladište se u podsvesti i ispoljavaju se putem destruktivnog ponašanja.

Roditelji moraju da budu uz svoje dete i upućeni u svaki segment njegovog ponašanja.Svaka pojava negativnog ponašanja predstavlja i alarm za roditelje da obrate pažnju na dete.Umesto nasilnih sadržaja upute ga na sadržaje primerene za njegov uzrast.Zajedno radite na izgradnji njegove ličnosti.

Svakako najbolji savet jeste ulazak u svet sporta i okretanje ka zdravom načinu života.

 

 

 

 

Advertisements
Posted in Heroj modernog doba

“ Beskrajan plavi krug i u njemu zvezda“

Ne znam kako bi pocela ovu priču,bez emocija i surovo realnu.Dok gledam svoju decu kako rastu,sećam se dobro onog dana kad sam ih prvi put ugledala.Svetlost mog života.Secam se i svega što sam preživela,svih strahova i strepnji.Sa mnom su disali devet meseci,nosila sam ih ispod srca.

Majka sva sreća i strepnja i radost i tuga satkane su u toj jednoj reci.Moja deca,moj ponos i zivot.A onda ih gledaš kako odrastaju,strepis nad svakom njihovom bolesti,lecis ih,tesis,gomile i gomile neprospavanih noći.Oni ne vide tvoju brigu,dok im se smešis,ne vide tvoje bore dok ih tesis.Ne znaju šta ih čeka u tom svetu,jer imaju svoj bezbrižan,maleni svet.Kako da im srušila tu bajku,i kažeš da ovaj svet nije tako lep?! Kako da im objasnis da svi ljudi nisu dobri? Dok gledam kako odrastaju oduševljeni svetom koji ih okružuje pomislim kako će se razocarati jednog dana u svoje bajke.

Ovo je priča o njima ,priča o mnogim porodicama…istinita i puna ljubavi i jednom divnom dečaku koji je imao divne roditelje,svoje prijatelje koji su ga voleli i porodicu punu ljubavi.Imao je svoje snove i odrastanje,imao je svet pred sobom.I njemu su roditelji pričali bajke i učili ga kako da bude dobro i pošteno dete.A onda je ta bajka prekinuta na najgori mogući način.Svet koji je voleo naudio mu je,uzeli su ga i otrgli zauvek.Nema ga .Ostala je majka i otac,sestrica koja ga čeka i najmlađi brat koji ga nije dovoljno zapamtio i koji će ga uvek ostati željan.ZASTO??

IMG_20180519_020515

Kako da vaspitavamo svoju decu u svetu kome nema ničega? Kako da im pričam o ljubavi i poštenju,znajući da ih neko zlo vreba? Kakav smo to svet stvorili za našu decu? I kako da ih učiš da budu dobri,pošteni i humani ljudi ako u tom svetu žive sile tame i mraka? Ovo je priča o DAVIDU, o hiljadama Davida koje nam ubijaju pred očima.Srce mi se steglo jer ne možeš ostati nem gledajući tugu njegovih roditelja koji se bore za istinu i pravdu! Davida nema! Ubili su ga dvaput! Prvi put su ga oteli,mučili i ubili i drugi put kad su slagali otvoreno i bedno da dečak nije ubijen! Blatili su Davida,kao što to rade uvek kad gube tlo pod nogama.Blatili su ovog divnog dečaka čiju sobu krase medalje i koji je bio omiljen od svojih vršnjaka.Blatili su oni koji treba da štite našu decu a ne da ih ubijaju.Gledala sam danima njegove slike,i videla u njima dobro dete i nasmejanog mladića.Videla sam toplinu i ljudskog i ničega od onog što su rekli ružno o njemu.Nicega zlokobnog…A David je voleo da pise I kao da je u svojim pesmama predosetio svoj kraj ali i početak jedne borbe za istinom i buđenje svih nas.Izlazak iz mraka i ništavila,iz nemoći i straha:

…“

Mi majke drhtimo nad svojom decom,bez odmora dan i noć,drhtimo celog svog života čak i onda kada odrastu i odu svojim putem mi drhtimo nad njihovim životom i ispracamo ih u isti taj svet sa nadom i strepnjom.Ceo život ti prodje u strepnji i brizi za decom.Sve mi stajemo pod jednu zastavu koja nema ni obeležja ni znamenja.Sve do jedne iste smo u toj tuzi i ljubavi,strepnji bolu.Sve dok disemo i postojimo mi smo uz nasu decu kao andjeli cuvari.Njihov uspeh je i nas uspeh,njihova bol je i nasa bol.A kad ti otrgnu zenicu oka,kad ti uzmu cedo sa grudi to je kao da otgnu deo tebe i tvog srca.I taj dečak uspeo je ono što mnogi nisu pre njega,ujedinio je ljude različitih vera pod jednu ideju,ideju vodilju o pravdi i istini.Nisu očekivali njegovi krvnici talas nabujale reke,nisu očekivali tu masu ljudi pre svega dece u odbrani svojih prava i svoje budućnosti.Taj dečak prelepog osmeha i toplih očiju postaje sinonim i kosmos,sva ona precutkivana bol za decom,našom decom koja su nestajala svih ovih godina.Ogorcenost i svest gde živimo isplivala je iz svih ljudi.Pitam se zar je David trebao da se desi da bi nas napustio strah i da bi rekli NE svemu ružnom u ovom društvu ? Zar je David morao da bude ona svetlost sa neba i zvezda vodilja??

Zar nismo mogli drugačije? Skupo smo platili cutanje! Taj dečak je zrtvovan i ubijen,zar nam je toliko trebalo da shvatimo i da se probudimo iz tog sna ?? Gde smo to živeli? Šta smo radili,čemu smo se nadali ? I kakvu smo to budućnost ostavljali našoj deci ? Kako nismo videli njihovu agoniju i izgubljenost u svetu ? David nije jedan,Davida je milion!

IMG_20180519_020451

David je moderan HEROJ našeg doba,u njemu je satkana sva ćutnja i bol,taj dečak je svojom smrću osvetlio put kojim možemo da idemo i moramo.On je taj put slobode,pravde i bolje budućnosti o kojoj smo sanjali kao deca.On je ono svetlo na kraju tunela,onaj osmeh koji te gleda sa neba ! I ja kao roditelj pitam se koliko još dece,koliko Jos Davida treba biti ubijeno da bi shvatili da ovaj svet pravimo za svoju decu? Sta im ostavljamo u nasledje ako cutimo i trpimo! Svako dete na ovom svetu ima pravo na : Slobodu,Ljubav i Vlastiti Izbor ! To pravo dobija po rodjenju! Niko ali niko nema pravo da oduzme detetu zivot i pravo na srecu! Niko i nista! Niko nema pravo da mu sudi! Niko nema pravo da uzima nesto najlepše sto postoji na ovom svetu..nesto snesto sto je toliko lepo i čisto ljubav deteta,ljubav majke i ljubav čoveka! Niko nema pravo da oduzme život nikome!

IMG_20180519_020429

Svi smo mi ljudi,ali je retko ko Čovek ! Gledajući Davidovog oca kako neustrasivo stoji i mirno protestuje,ne mogu da se ne zapitam gde smo to bili pre? O čemu smo mislili kad nismo stvorili jedno lepo mesto gde odrastaju naša deca? Šta smo čekali? Zbunjeni,ubijeni i ponizeni zasto smo cutali? Mi roditelji dok pricamo svojoj deci bajke o nekom lepsem svetu da li smo bili svesni u kom svetu zivimo? Da li smo svesni da su nam deca zive mete i da radjamo bez prava da se pitamo ? Sta da naučim svoju decu kad je svet crn oko mene ?! Da li da ih lazem ili im narusim svet istinom komadajuci njihovo usnulo detinjstvo ?

DAVID,DAMJAN,NIKOLA,DZENAN,ISMET,SANELA …imena je bezbroj ..I svi su oni David i njihov vapaj je naša istina !

Probudi se …. #pravadazaDavida

Sve slike preuzete sa Facebook stranice#pravdazadavida

Posted in HAIR, Style, Uvod, Za Sva Vremena

BOB FRIZURE u fokusu Vanvremenski sik

Kao i većina žena obožavam ,ali prosto obožavam da sebi ugodim sa novom frizurom.Ima nešto u toj antistres terapiji,kada ugledas sebe u potpuno novom izdanju Wauuuuuuuu ! Znate vec taj osećaj olaaa !

Ovaj put cvrsto sam odlučila da sebe pocastim Paz frizurom i ne zato sto je ona sad trendy vec zato sto obožavam Paz u bilo kojoj varijanti i uvek mu se rado vraćam.Nema bolje ni lepse frizure koja nam daje toliko varijanti ( za svakog ponešto) i toliko slobode eksperimentisanja.Licno volim tu vanremenost pa kad je i izbor frizure u pitanju.Paz u klasičnoj varijanti deluje otmeno i sofisticirano.Jos ako dodate neki lep sesir stajling je potpun.

FB_IMG_1525548115709

Sto se mene tice možemo da zaplovimo nekim drugim vremenima,ali da vidimo sta to predlažu modni stručnjaci i na cemu se stavlja akcenat kad je u pitanju Paz frizura.

Naglasak je na Bob pazu i varijantama koje nam donosi.Bob Paz je izuzetno popularan jer sa njim možete beskonačno da eksperimentisete.Ove sezone naglasak je na njegovoj duzoj varijanti koja odgovara svakom tipu kose.Gustu kosu ucinice laksom i dace joj teksturu,tankoj kosi face volumen.Poseban naglasak je na siskama ,aisimetrican,duza ili rascupana varijanta.

DUZI PAZ

Ukoliko Vam je dosadan klasičan Paz i ipak volite nesto drugačije ,ove sezone pravi je hit Duzi Paz koji daje i odredjenu dozu drskosti i smelosti.Duzina i ovde moze biti različita,pri tome neko vise voli ravno decenije a drugi opet vole smelije varijante .Smatra se da je idealan ugao onaj koji prati liniju jagodica.

MODERNA STEPENASTA

Ako niste spremni na veliku promenu,moj predlog je stepenasto sisana kosa,ona ce osveziti Vasu kosu i dati joj volumen.Duzina se nece mnogo promeniti a Vi ćete se rešiti ispuvalih krajeva.Stepenasto se sece gornji sloj kose,dok prednje pramenove možete ostaviti duze.Takodje prednje pramenove možete i prosvetliti za nekoliko tonova,kako bi frizura dosla do izražaja.

PAZ SA SISKAMA

Izbegavajte guste ravne siske,moderne su rascupane, aisimetricne,iskosene i izdužene siske.Paz preciznih ravnih pramenova odlično se slaže sa istim takvim siskama,dok ce Paz sa vise slojeva odlično ce dopuniti kose stepenaste i rascupane siske.

Ove sezone su takodje popularne takozvane zavesa siske,a jedan od najviše zastupljenih je upravo neuredan paz. Svevremenost ali i originalnost Paz frizura ogleda se upravo u velikom broju njegovih varijanti.Dama klasičnog stila ili mala buntovna princeza izbor je na vama.

IMG_20180510_105554

Napomena : Sve slike preuzete su sa Pinterest

Posted in Style, TREND, Za Sva Vremena

Dama Sa Stilom

Ona je jedinstvena mlada dama koja je postala inspiracija ženama zbog svog originalnog stila.

BLAIR EDIE

Dama koja svojim smelim i drugačijim odevnim kombinacijama intrigira i dihtira trendove.Njeno spajanje nespojivih,klasičnih komada sa potpuno ležernim kombinacijama upotpunjenim odličnim izborom originalnih aksesoara učinili su je jednom od najpopularnijih blogerki današnjice.

IMG_20180510_000350

Pravi je primer zenatvenog stajlinga i Dama koja ne odstupa od svog pravca.Ponosno vodi svoj blog :“Atlantic Pacific“ vec nekoliko godina.Pored toga ona ima i svoj posao u čuvenoj američkoj modnoj kući:“ Tory Burch“ na čelu sektora koji se bavi aksesoarima.Odlican izbor aksesaoara i umetnost kombinovanja ističu se na svakoj fotografiji.Neguje svoj originalni stil,i za razliku od mnogih blogerki

IMG_20180510_000442

ne stavlja na sebe sve što joj neka kuća posalje ili ponudi.

Njen stil je retro,zenstven,sofisticiran i drugačiji pa nije ni čudo što već godinama intrigira javnost svojim smelim kombinacijama .

Blair Edie obožava šešire i sunčane naočare sa velikim okvirima.Ono sto je interesantno većina odevnih komada koje Blair nosi nije skupa vec spadaju u domen srednje cenovne kategorije.

Njen blog je jedan od najpopularnijih u Americi i ona godinama pažljivo neguje i gradi svoj stil i opire se uticaju prolaznosti i trendova koji se menjaju iz sezone u sezonu.Komadi odeće koje nosi svevremenost su sa dozom elegancije ili potpune ležernosti.Ona je i uspešna u poslu kojim se bavi a pisanje bloga joj je samo hobi,sto je izdvaja od većine njenih koleginica.

Napomena : Sve slike preuzete sa Atlantic-Pacifik blogg

https://the-atlantic-pacific.com/

Posted in Mamin Kutak, Roditeljstvo, Umetnost Zivota

NASE ODRASTANJE

Oduvek sam smatrala da je odgajanje i vaspitanje deteta ozbiljan posao,nisam ni slutili da će mi život podariti dve bebe koje rastu i stasavaju jedna uz drugu.

FB_IMG_1525382416438

Kada sam upoznala svog sadašnjeg supruga imala sam skoro 35godina,u tim godinama naprosto znaš šta želiš i na svet gledaš drugačijim očima. S ‘dvadeset ceo svet je tvoj,sanjaš lude snove i živiš punim plućima.Sa trideset i kusur ostavljas iza sebe mladalačku ludost,i umesto naglih odluka i šarenila svet gledaš malo drugačijim očima.U tim tridesetim prvo sam dobila svoju devojčicu kojoj je tata dao ime MILA. Ona je bila prvo moje dete, prva radost i sreća, ali i prva briga.Gledajuci je onako usnulu ,često sam se pitala hoću li biti dobra majka i hoću li odgovoriti svim izazovima koje ti naprosto sleduju sa ulogom majke.Jako je važno da u tim trenucima imate podršku vaše druge polovine,jer nedoumice sa kojima se susreću sve buduće majke su sasvim normalne ,ali to shvatate mnogo kasnije.Moj suprug je uspeo da me smiri i jednostavno je verovao u mene,uz njegovu podršku brzo sam prevladala strah i počela istinski da uživam u novonastaloj situaciji i ulozi koju mi je život dodelio.

FB_IMG_1525382503159

Tek kada sam odbacila sve brige i strepnje,uspela sam na pravi nacin da shvatam svoje dete i da bez straha uzivam u ulozi majke.Umesto brige pustila sam da mi moje dete pokaze pravi put.Zajedno smo ucile i rasle jedna kroz drugu.

Mila je bila vesela i nasmejana ali i veoma odlučna beba,rano je ispoljavala svoj karakter.Umela je da nas nasmeje svojim nestašlucima.Meni se oduvek činilo kao da zuri da poraste.

Milan moje drugo dete došao je na svet šesnaest meseci kasnije.Dok je Mila učila o svetu oko sebe ,on je veselo dobovao po maminoj tibi.Mislim da su od malih nogu bili povezani specifičnom komunikacijom,i ponašali su se kao klasični blizanci iako to nisu bili.Sa njim sam bila potpuno opuštena u trudnoci i zaista sam uživala ,za razliku od prve trudnoće koja je bila obojena mnogobrojnim pitanjima i strahom.Nov član porodice znači i novo pitanje :“ Kako će seka prihvatiti Batu,da li ce biti ljubomore i kako ću uspeti da joj objasnim novonastalu situaciju.“ Mila je priznajem tada nadmudrila sve nas.Brzo se prilagodila situaciji,nije bilo histerije,suza ili ljubomore.Prihvatila je sve kao da je mnogo starija i pokazala neverovatan stepen strpljivosti i zainteresovanosti za prinovu .Jos dok sam bila trudna umela je da mi priredi mnoga iznenađenja,brzo je razumevala i prihvatala nase razgovore i nije se bunila.

Umela je često da grli moj stomak i da Bati daje neke znake samo njima razumnjive( a ocigledno i njemu) ljubila je moj stomak pokazujući nežnost .Milan joj je odgovarao pomeranjem ili udaranjem po stomaku ,kao da joj daje znak da je razume.I koliko god da sam se bojala kako će Mila reagovati na brata ispalo je i više nego savršeno.Vazno je da detetu pričate iskreno o svemu.Nikada nemojte pokušavati da sakrijete od deteta ništa.Ukljucivati dete je najvažnija i najispravnija stvar koju roditelji može da uradi.Koliko god da mislimo da je dete malo,da neće razumeti pogrešicemo.Deca jako dobro znaju da se nešto dešava ,osećaju to i sa njima treba podeliti svako osećanje od radosti do ushićenosti.Na taj način ono uz Vas učestvuje u najvažnijem dogadjaju u životu.

Osim dugih razgovora,učili smo je kroz igru kako da prihvati što bezbolnije dolazak novog člana porodice.Kupili smo joj lutku Batu od koje se nije odvajala.Ucili smo je kako da “ nuna“ Batu,kako da ga mazi ili da se igra.Kroz igru ,kasnije se pokazalo, ona je naučila i kako da bude odgovorna kada bata zaplače i da mu bez pogovora sama odnese njegovu omiljenu lutku, da bi prestao da plače.Nikad ,ali nikad nemojte zanemariti koliko Vas oni razumeju,iako mali oni pamte sasvim dovoljno i učestvuju zajedno sa vama u svakom danu vašeg života.Faze poput zadirkivanja,otimanja igračaka ili borbi za Vašu pažnju su naprosto sasvim normalne,jer svako od njih zelece samo svoje mesto u vašem srcu.Deci je važna ta borba i dokazivanje .

Sam odlazak u porodilište meni je bio mnogo vise stresniji nego mojoj devojcici.Nikako nisam mogla da savladam suze jer smo se prvi put razdvojile i nisam nikako mogla da savladam činjenicu da neću uveče leči pored nje i slušati njeno ravnomerno disanje.Mila je ostala sa tatom pokazujuci se kao prava mala mudrica jer je znala da je mama otišla zbog bate,znala je sama da pokaze tati put do stepeništa koje vode do mame.A mama je negde gde ima puno beba.

Moja devojcica me prilično lepo iznenadila osećajem odgovornosti i prisvajanja bate od prvog dana.Znala je kako da ga zaljulja da ne plače,znala je da dugo sedi pored njega I da mu brblja bebecim jezikom.Milan je od prvog dana i kad je prvi put čuo njen glas odma reagovao.Znala sam da je tada stvorena ta nevidljiva i neraskidiva veza izmedju njih dvoje.I dan danas ako Mila nije tu ,Milan je odma zove dolazi i pita me „Gde je seka“ ili traži da ga vodim do seke.

Njihovo zajedničko odrastanje je veoma težak, ali i zahtevan posao.Dok je jedno završavalo put hodanja i zubića ,drugo je tek prohodavalo i trazilo više pažnje i posvećenosti.Dugo sam se borila i još uvek se borim da uskladim njihove razlicitosti i da ih pretocim u nešto kreativno.Uspela sam da ih naučim da paze jedno na drugo,i da im izbalansiram zajedničko vreme za spavanje.Ovo mi je naročito bilo bitno,jer bi na taj način imala vreme za sebe,a uhvatila bi i san i uspela bar malo da se odmorim kako bi izdrzala ostatak dana.Pa sam umesto ubicajnog „spadanja sa nogu“ osvojile obaveza ,naucila sebe da ne postoje izgovori i da prestanem sebe da razvlacim na hiljadu strana.U početku sam čim oboje zaspu trčala da završim obaveze, a onda sam shvatila da sve može da sačeka,nista ne dobijam time sto cu biti umorna,nervozna i iscrpljena.Time sam na gubitku ne samo ja, nego i moja deca.Naravno da postoje dani kad naprosto moram,da odradim neke vazne stvari.Ali u većini slučajeva gledam da odmorim bar sat vremena jer me cekaju nocna budjenja.Nikad sebi nisam postavila težak zadatak da budem savrsena mama.Nisam imala potrebu da se dokazujem pred svojom decom ili suprugom.Prihvatila sam da se na greškama uči i iste te greške sam prihvatala kao potpuno normalne.Niko od nas ne može unapred da zna kakva će mu biti deca, odnosno hoće li biti mirnije ili zivahnije bebe.Takodje sam prihvatila da se niko naučen nije rodio, i sve sto me zanimalo učila sam kroz pitanja( nikako nemojte da Vas bude sramota da pitate sve sto Vas zanima ako treba i hiljadu puta) . Nisam puno slušala svet oko sebe ( postoje mame koje ničim izazvane proricu pol vašeg deteta,ili Vas od starta „bombarduju“sa gomilom suvislih informacija) Jednostavno sam dala sebi vremena da se priviknem i apsolutno sam bila iznenadjenja nacinom na koji smo moja beba i ja funcionalisale tokom prvih meseci.

FB_IMG_1525382206728

Ono sto je jedinstvena poruka za sve majke jeste da pratite svoje dete,ono ce Vam na najbolji nacin „objasniti“(znakovima)svoje potrebe.Pratite svoje dete jer ce te Vi biti nesto posebno za njega tokom citavog odrastanja i sto pre uspostavite komunikaciju i razumevanje bice Vam lakse za dalji period bebinog odrastanja.Rasla sam i učila sa mojom decom,učila kroz svoje greške osluškujući njihove potrebe,karakter i htenja.Nisam bila opterećena izgledom,dijetama ili nečim drugim.U tim trenucima imala sam i neizmernu podršku supruga koji me je bodrio rečima i postupcima,sto je veoma važno, naročito nakon porođaja kad je žena osetljiva i ranjivija nego inače.Nisam se opterećivala nepotrebnim stvarima.Uzivala sam u ulozi majke i otpustila se u svojim“ apa drapa “ kombinacijama maksimalno sebi udovoljavajuci bez onog opterećivanja izgledom.Shvatila sam to kao da sam na dužem odmoru i isključila sam se iz svih tokova.Okruzila sam se pozitivnim ljudima i odbacila sve negativne ljude i pojave. Jedini svet u kojem bitisem jeste svet mojih beba..To ne znači da sam sasvim isključena iz svakodnevnih dogadjaja,već da sam izabrala svoje prioritete,i da apsolutno ne postoji nista sto je važnije od porodice.To ne znači ni da žena treba potpuno da zaboravi na sebe,već da damo sebi oduška i pokušamo polako da naučimo da neke stvari mogu da pricekaju,a ono što neće čekati jeste odrastanje deteta.Isuvise brzo rastu i svaki trenutak upijala sam sa posebnom pažnjom,nikada nisam želela da propustim bilo koji segment njihovog odrastanja.

Zbog prirode posla moj muž je često odsutan od kuće,ja sam morala da naučim da budem u tim trenucima i tata i mama, vaspitačica i sudija,domaćica i neprikosnoveni autoritet.To nije uvek bilo lako,postojale su faze u njihovom odrastanju koje su podrazumevale bunt,agresivne ispade ili nestašluke.Ponekad mi se činilo da necu uspeti da ispratim njihov korak od umora ili od silnih obaveza .Ono sto je bitan segment u tim trenucima jeste da nikada,ali nikada ne smete da popustite pred njihovim hirovima ili pokusajima manipulacije,kojima su deca naročito od dve godine sklona.Necete biti gora mama ako svojoj bebi ne dozvolite bas sve.Morate početi polako sa postavljanjem granica i nikako ne smete da kažete :“ To je Ok i to će jednom proći“.Nista nece proci samo od sebe,a Vase dete ce rasti znajući da moze da radi sta god poželi jer svaki put podlezete njihovoj manipulaciji.

FB_IMG_1525382219160

Moja cerka od tri godine naročito voli da ispituje granice moje tolerancije,svesna je sebe prilično,zna sta zeli i bori se da to nesto dobije svim mogućim i nemogućim sredstvima,sto je ponekad zaista iscrpljujuće.I u tim trenucima veoma je važno da oba roditelja imaju jasan ,a ne podeljen stav.Mama ne sme da bude „Babaroga“ a tata taj koji je popustljiv i dopusta sve.To ne vazi samo za mame,tate vec i za sve one koji ucestvuju na bilo koji nacin u odgajanju vaseg deteta.Faze koje sleduju u odgajanju dece sa malom razlikom predstavljaće pravi izazov za Vas i to je kao neka vrsta testa zrelosti koji svi roditelji moraju da prodju.Sve sto jedno dete dobije i drugo ce zeleti,starije ce pokusati mladje da nagovori na razne nestašluke pri tome pokusace na sve načine da izbegne kaznu i svali krivicu na mladje dete.Vrlo je verovatno da ce borba za Vašu naklonost ako nije postojala na početku poceti kasnije srazmerno fazama kroz koje prolaze,u našem slučaju dve i tri godine.I tada je važno da budite istrajni i da ne podstičete ljubomoru starijeg deteta.Kod nas su naprimer kazne za oboje a ne samo za jedno dete,kroz kaznu dobiju i zadatak da nauče da nesmeju da se otimaju ili da podele izmedju sebe neki predmet.Nikad nemojte pred mladjim detetom graditi starije dete ili obrnuto.Njih to vredja i podstiče im ljubomoru na višem stepenu.Pokusajte kao što sam već rekla da uključujete starije detetom od samog početka,zamolite ga da Vam doda pelenu,ili da zajedno kupate batu ili seku,radite sve zajedno i videćete koliko to njima znaci.Osecace se vazno i nece biti zapostavljeni.Ljubomora koja dolazi kasnije nece Vam biti toliko sresna, jer je dete sa vama vec proslo tu fazu adaptacije na novog clana , i vrlo verovatno da ce i tu fazu ispoljavati u laksem obliku ako ste ga uključivali od početka.

FB_IMG_1525382385324

Važno je da shvatite samo jednu stvar, ne postoje savrseni roditelji ni savrseni deca.I roditelji imaju pravo na greske kroz koje uce zajedno sa svojom decom.Deca su ipak samo deca,nemojte ih forsirati i gurati u ono sto bi Vi zeleli. Pustite ih da Vam pokazu ono sto zele, a Vi ih na najbolji nacin usmeravajte i pokazite im kroz igru modele ponašanja , koji ce oni na taj nacin brze i lakse usvojiti.Negujte ljubav i pažnju svakog dana.Nikada nemojte zaboraviti da pokažete vasem detetu koliko Vam je stalo,cak i kada „brblja“ o beznačajnim stvarima.

I na kraju ne zaboravite da je vase dete jedna mala pametna pcelica,koja brzo uci jer je zeljna znanja i upoznavanja sveta oko sebe.Podrzite njegovu radoznalost i usmeriti je u nesto kvalitetno i kreativno.Deca vole igru pa kroz igru zajedno učite i usmeravajte vaše mališane .

IMG_20180504_114015

Posted in Mamin Kutak, Roditeljstvo, Umetnost Zivota

STRANICA IZ MAMINOG DNEVNIKA

Moj Dan obično počinje u ranu zoru,ne treba mi alarm jer me moj dvogodisnji sin placljivim glasom budi za podoj.Taman završim podoj i sva srećna krenem da „uhvatim“ malo sna ,kad zacujem vec poznato “ Mama…mamaaaaa žedna sam“…Nestrpljiv glas moje ćerkice od tri godine najavljuje da ništa nema od spavanja.Onako snena odlazim po flašicu ,dajem joj vodu i odlazim u krevet sa zadnjim atomom snage scucurena pored njih dvoje.

Ni Mila ni Milan nikad nisu voleli krevetac,davno su “ izbacili“ tatu sa velikog francuskog kreveta,dajuci mu do znanja da je to sada njihovo carstvo.Tata se naravno nije bunio,prihvatio je svoj poraz dostojanstveno. Elem taman dodam vodu i sva puna nade opet legnem i taman krene konačno san na oči kad opet čujem poznati glas:“Mama piski mi se ….Mamaaaaa“

IMG_20180503_001732

Ajmo sve ispočetka,ustajem i više ne vidim ni prst pred sobom,trčećim korakom žurim po nosu i u mraku se sapletem o Milanov auto….Frrrrrr…. joj Milaneeeee…Ali to „joj“je značilo samo prvu barikadu,trebalo je savladati još tri.Cini mi se da su se sve igračke sveta urotile protiv mene,sve do jedne bile su na podu razbacane kao minsko polje.Nekako uspevam da savladam sve prepreke, doduše sa blažim povredama stopala od auta,kocki i olovaka i dolazim do nose koja naravno nikad nije tu gde je ostavim.

Mila već nestrpljivo negoduje, a ja se premorena spustim u prvu stolicu čekajući da završi.Opet zadremam….samo na minut  :“Mamaaaaa,mammaaaaaaa gotova sam “ . Pridizem se već psujući u sebi sve svece ovog sveta. Pratim je do kreveta žalosno gledajući u sat…..Ok prolazno vreme nije loše uhvaticu  bar 3 sata sna … I već cujem poznati glas u sebi „Ahamm nadaj se Savalita“. Tišina…….Cujem ravnomerno disanje i krenem da spavam kad …. Cujem  nekim udaljenim delom svog mozga nesposobna više da reagujem Milanov glas i „Mamaaaaa budi se ,budi se…“  O bozeeeee šta je sada i dočeka me najlepši osmeh na svetu,sanjivn i spreman na igru …..Ajmo opet na  noge lagane ,nekako se odvucem do dnevne sobe,upalim crtani i slomljena padnem na krevet.Milan sav radostan smesti svoju glavicu na moje rame i počinje gomilaaaa pitanja:“ Mamaa šta je ovo,Mama zašto ono ..Mama vidi vidi“ …Neumorno mi postavlja hiljadu pitanja.Stpljivo odgovaram na svako,a u mislima već prolazim spisak obaveza.Nasmešim mu se i slušam njegov glas dok priča svoje prve rečenice i sav srećan ponavlja reči iz crtaća..IMG_20180502_233250

Napamet znam da će za manje od dva sata,protutnjati pravi tornado njihovih nožica kroz kuću, jutarnjeg buđenja,presvlačenja i tako redom.Ustacu sa najlepšim osmehom, najlepše mame na svetu i dok ih budem spremala za vrtić uz njihov omiljem crtac pokušaću da opet „srknem na brzinu “ svoju omiljenu kafu koju nikad ne uspem da popijem do kraja ,jer će oni baš u tom trenutku rešiti da se posvađaju ili otimaju oko omiljenih igračaka…Dok razmišljam o novom danu i opet prelazima u glavi spisak obaveza,čujem Milanovo ravnomerno disanje.Nemam snage ni da ga prenesem,ostavljam ga dok obidjem seku i pokrijem ..Tisina konačno odjekuje u mojoj glavi.Vracam se pored Milana zagrlim ga i ostaje mi sat vremena da se naspavam do njihovog buđenja i polaska u vrtić.Pomislim …Ma i nije tako strasno mogu ja to i tonem u kratak san isprekidan Milanovim ravnomernim disanjem.Privijem ga jače uz sebe,toliko da osetim blagi miris njegove bebece kosice.Ljubim ga i gubim se u kratkotrajnom snu….

„Mamaaaaa,mammaaaaaaa,mamaaaaaaa

Nastaviće se….