Posted in Mamin Kutak, Roditeljstvo, Umetnost Zivota

NASE ODRASTANJE

Oduvek sam smatrala da je odgajanje i vaspitanje deteta ozbiljan posao,nisam ni slutili da će mi život podariti dve bebe koje rastu i stasavaju jedna uz drugu.

FB_IMG_1525382416438

Kada sam upoznala svog sadašnjeg supruga imala sam skoro 35godina,u tim godinama naprosto znaš šta želiš i na svet gledaš drugačijim očima. S ‘dvadeset ceo svet je tvoj,sanjaš lude snove i živiš punim plućima.Sa trideset i kusur ostavljas iza sebe mladalačku ludost,i umesto naglih odluka i šarenila svet gledaš malo drugačijim očima.U tim tridesetim prvo sam dobila svoju devojčicu kojoj je tata dao ime MILA. Ona je bila prvo moje dete, prva radost i sreća, ali i prva briga.Gledajuci je onako usnulu ,često sam se pitala hoću li biti dobra majka i hoću li odgovoriti svim izazovima koje ti naprosto sleduju sa ulogom majke.Jako je važno da u tim trenucima imate podršku vaše druge polovine,jer nedoumice sa kojima se susreću sve buduće majke su sasvim normalne ,ali to shvatate mnogo kasnije.Moj suprug je uspeo da me smiri i jednostavno je verovao u mene,uz njegovu podršku brzo sam prevladala strah i počela istinski da uživam u novonastaloj situaciji i ulozi koju mi je život dodelio.

FB_IMG_1525382503159

Tek kada sam odbacila sve brige i strepnje,uspela sam na pravi nacin da shvatam svoje dete i da bez straha uzivam u ulozi majke.Umesto brige pustila sam da mi moje dete pokaze pravi put.Zajedno smo ucile i rasle jedna kroz drugu.

Mila je bila vesela i nasmejana ali i veoma odlučna beba,rano je ispoljavala svoj karakter.Umela je da nas nasmeje svojim nestašlucima.Meni se oduvek činilo kao da zuri da poraste.

Milan moje drugo dete došao je na svet šesnaest meseci kasnije.Dok je Mila učila o svetu oko sebe ,on je veselo dobovao po maminoj tibi.Mislim da su od malih nogu bili povezani specifičnom komunikacijom,i ponašali su se kao klasični blizanci iako to nisu bili.Sa njim sam bila potpuno opuštena u trudnoci i zaista sam uživala ,za razliku od prve trudnoće koja je bila obojena mnogobrojnim pitanjima i strahom.Nov član porodice znači i novo pitanje :“ Kako će seka prihvatiti Batu,da li ce biti ljubomore i kako ću uspeti da joj objasnim novonastalu situaciju.“ Mila je priznajem tada nadmudrila sve nas.Brzo se prilagodila situaciji,nije bilo histerije,suza ili ljubomore.Prihvatila je sve kao da je mnogo starija i pokazala neverovatan stepen strpljivosti i zainteresovanosti za prinovu .Jos dok sam bila trudna umela je da mi priredi mnoga iznenađenja,brzo je razumevala i prihvatala nase razgovore i nije se bunila.

Umela je često da grli moj stomak i da Bati daje neke znake samo njima razumnjive( a ocigledno i njemu) ljubila je moj stomak pokazujući nežnost .Milan joj je odgovarao pomeranjem ili udaranjem po stomaku ,kao da joj daje znak da je razume.I koliko god da sam se bojala kako će Mila reagovati na brata ispalo je i više nego savršeno.Vazno je da detetu pričate iskreno o svemu.Nikada nemojte pokušavati da sakrijete od deteta ništa.Ukljucivati dete je najvažnija i najispravnija stvar koju roditelji može da uradi.Koliko god da mislimo da je dete malo,da neće razumeti pogrešicemo.Deca jako dobro znaju da se nešto dešava ,osećaju to i sa njima treba podeliti svako osećanje od radosti do ushićenosti.Na taj način ono uz Vas učestvuje u najvažnijem dogadjaju u životu.

Osim dugih razgovora,učili smo je kroz igru kako da prihvati što bezbolnije dolazak novog člana porodice.Kupili smo joj lutku Batu od koje se nije odvajala.Ucili smo je kako da “ nuna“ Batu,kako da ga mazi ili da se igra.Kroz igru ,kasnije se pokazalo, ona je naučila i kako da bude odgovorna kada bata zaplače i da mu bez pogovora sama odnese njegovu omiljenu lutku, da bi prestao da plače.Nikad ,ali nikad nemojte zanemariti koliko Vas oni razumeju,iako mali oni pamte sasvim dovoljno i učestvuju zajedno sa vama u svakom danu vašeg života.Faze poput zadirkivanja,otimanja igračaka ili borbi za Vašu pažnju su naprosto sasvim normalne,jer svako od njih zelece samo svoje mesto u vašem srcu.Deci je važna ta borba i dokazivanje .

Sam odlazak u porodilište meni je bio mnogo vise stresniji nego mojoj devojcici.Nikako nisam mogla da savladam suze jer smo se prvi put razdvojile i nisam nikako mogla da savladam činjenicu da neću uveče leči pored nje i slušati njeno ravnomerno disanje.Mila je ostala sa tatom pokazujuci se kao prava mala mudrica jer je znala da je mama otišla zbog bate,znala je sama da pokaze tati put do stepeništa koje vode do mame.A mama je negde gde ima puno beba.

Moja devojcica me prilično lepo iznenadila osećajem odgovornosti i prisvajanja bate od prvog dana.Znala je kako da ga zaljulja da ne plače,znala je da dugo sedi pored njega I da mu brblja bebecim jezikom.Milan je od prvog dana i kad je prvi put čuo njen glas odma reagovao.Znala sam da je tada stvorena ta nevidljiva i neraskidiva veza izmedju njih dvoje.I dan danas ako Mila nije tu ,Milan je odma zove dolazi i pita me „Gde je seka“ ili traži da ga vodim do seke.

Njihovo zajedničko odrastanje je veoma težak, ali i zahtevan posao.Dok je jedno završavalo put hodanja i zubića ,drugo je tek prohodavalo i trazilo više pažnje i posvećenosti.Dugo sam se borila i još uvek se borim da uskladim njihove razlicitosti i da ih pretocim u nešto kreativno.Uspela sam da ih naučim da paze jedno na drugo,i da im izbalansiram zajedničko vreme za spavanje.Ovo mi je naročito bilo bitno,jer bi na taj način imala vreme za sebe,a uhvatila bi i san i uspela bar malo da se odmorim kako bi izdrzala ostatak dana.Pa sam umesto ubicajnog „spadanja sa nogu“ osvojile obaveza ,naucila sebe da ne postoje izgovori i da prestanem sebe da razvlacim na hiljadu strana.U početku sam čim oboje zaspu trčala da završim obaveze, a onda sam shvatila da sve može da sačeka,nista ne dobijam time sto cu biti umorna,nervozna i iscrpljena.Time sam na gubitku ne samo ja, nego i moja deca.Naravno da postoje dani kad naprosto moram,da odradim neke vazne stvari.Ali u većini slučajeva gledam da odmorim bar sat vremena jer me cekaju nocna budjenja.Nikad sebi nisam postavila težak zadatak da budem savrsena mama.Nisam imala potrebu da se dokazujem pred svojom decom ili suprugom.Prihvatila sam da se na greškama uči i iste te greške sam prihvatala kao potpuno normalne.Niko od nas ne može unapred da zna kakva će mu biti deca, odnosno hoće li biti mirnije ili zivahnije bebe.Takodje sam prihvatila da se niko naučen nije rodio, i sve sto me zanimalo učila sam kroz pitanja( nikako nemojte da Vas bude sramota da pitate sve sto Vas zanima ako treba i hiljadu puta) . Nisam puno slušala svet oko sebe ( postoje mame koje ničim izazvane proricu pol vašeg deteta,ili Vas od starta „bombarduju“sa gomilom suvislih informacija) Jednostavno sam dala sebi vremena da se priviknem i apsolutno sam bila iznenadjenja nacinom na koji smo moja beba i ja funcionalisale tokom prvih meseci.

FB_IMG_1525382206728

Ono sto je jedinstvena poruka za sve majke jeste da pratite svoje dete,ono ce Vam na najbolji nacin „objasniti“(znakovima)svoje potrebe.Pratite svoje dete jer ce te Vi biti nesto posebno za njega tokom citavog odrastanja i sto pre uspostavite komunikaciju i razumevanje bice Vam lakse za dalji period bebinog odrastanja.Rasla sam i učila sa mojom decom,učila kroz svoje greške osluškujući njihove potrebe,karakter i htenja.Nisam bila opterećena izgledom,dijetama ili nečim drugim.U tim trenucima imala sam i neizmernu podršku supruga koji me je bodrio rečima i postupcima,sto je veoma važno, naročito nakon porođaja kad je žena osetljiva i ranjivija nego inače.Nisam se opterećivala nepotrebnim stvarima.Uzivala sam u ulozi majke i otpustila se u svojim“ apa drapa “ kombinacijama maksimalno sebi udovoljavajuci bez onog opterećivanja izgledom.Shvatila sam to kao da sam na dužem odmoru i isključila sam se iz svih tokova.Okruzila sam se pozitivnim ljudima i odbacila sve negativne ljude i pojave. Jedini svet u kojem bitisem jeste svet mojih beba..To ne znači da sam sasvim isključena iz svakodnevnih dogadjaja,već da sam izabrala svoje prioritete,i da apsolutno ne postoji nista sto je važnije od porodice.To ne znači ni da žena treba potpuno da zaboravi na sebe,već da damo sebi oduška i pokušamo polako da naučimo da neke stvari mogu da pricekaju,a ono što neće čekati jeste odrastanje deteta.Isuvise brzo rastu i svaki trenutak upijala sam sa posebnom pažnjom,nikada nisam želela da propustim bilo koji segment njihovog odrastanja.

Zbog prirode posla moj muž je često odsutan od kuće,ja sam morala da naučim da budem u tim trenucima i tata i mama, vaspitačica i sudija,domaćica i neprikosnoveni autoritet.To nije uvek bilo lako,postojale su faze u njihovom odrastanju koje su podrazumevale bunt,agresivne ispade ili nestašluke.Ponekad mi se činilo da necu uspeti da ispratim njihov korak od umora ili od silnih obaveza .Ono sto je bitan segment u tim trenucima jeste da nikada,ali nikada ne smete da popustite pred njihovim hirovima ili pokusajima manipulacije,kojima su deca naročito od dve godine sklona.Necete biti gora mama ako svojoj bebi ne dozvolite bas sve.Morate početi polako sa postavljanjem granica i nikako ne smete da kažete :“ To je Ok i to će jednom proći“.Nista nece proci samo od sebe,a Vase dete ce rasti znajući da moze da radi sta god poželi jer svaki put podlezete njihovoj manipulaciji.

FB_IMG_1525382219160

Moja cerka od tri godine naročito voli da ispituje granice moje tolerancije,svesna je sebe prilično,zna sta zeli i bori se da to nesto dobije svim mogućim i nemogućim sredstvima,sto je ponekad zaista iscrpljujuće.I u tim trenucima veoma je važno da oba roditelja imaju jasan ,a ne podeljen stav.Mama ne sme da bude „Babaroga“ a tata taj koji je popustljiv i dopusta sve.To ne vazi samo za mame,tate vec i za sve one koji ucestvuju na bilo koji nacin u odgajanju vaseg deteta.Faze koje sleduju u odgajanju dece sa malom razlikom predstavljaće pravi izazov za Vas i to je kao neka vrsta testa zrelosti koji svi roditelji moraju da prodju.Sve sto jedno dete dobije i drugo ce zeleti,starije ce pokusati mladje da nagovori na razne nestašluke pri tome pokusace na sve načine da izbegne kaznu i svali krivicu na mladje dete.Vrlo je verovatno da ce borba za Vašu naklonost ako nije postojala na početku poceti kasnije srazmerno fazama kroz koje prolaze,u našem slučaju dve i tri godine.I tada je važno da budite istrajni i da ne podstičete ljubomoru starijeg deteta.Kod nas su naprimer kazne za oboje a ne samo za jedno dete,kroz kaznu dobiju i zadatak da nauče da nesmeju da se otimaju ili da podele izmedju sebe neki predmet.Nikad nemojte pred mladjim detetom graditi starije dete ili obrnuto.Njih to vredja i podstiče im ljubomoru na višem stepenu.Pokusajte kao što sam već rekla da uključujete starije detetom od samog početka,zamolite ga da Vam doda pelenu,ili da zajedno kupate batu ili seku,radite sve zajedno i videćete koliko to njima znaci.Osecace se vazno i nece biti zapostavljeni.Ljubomora koja dolazi kasnije nece Vam biti toliko sresna, jer je dete sa vama vec proslo tu fazu adaptacije na novog clana , i vrlo verovatno da ce i tu fazu ispoljavati u laksem obliku ako ste ga uključivali od početka.

FB_IMG_1525382385324

Važno je da shvatite samo jednu stvar, ne postoje savrseni roditelji ni savrseni deca.I roditelji imaju pravo na greske kroz koje uce zajedno sa svojom decom.Deca su ipak samo deca,nemojte ih forsirati i gurati u ono sto bi Vi zeleli. Pustite ih da Vam pokazu ono sto zele, a Vi ih na najbolji nacin usmeravajte i pokazite im kroz igru modele ponašanja , koji ce oni na taj nacin brze i lakse usvojiti.Negujte ljubav i pažnju svakog dana.Nikada nemojte zaboraviti da pokažete vasem detetu koliko Vam je stalo,cak i kada „brblja“ o beznačajnim stvarima.

I na kraju ne zaboravite da je vase dete jedna mala pametna pcelica,koja brzo uci jer je zeljna znanja i upoznavanja sveta oko sebe.Podrzite njegovu radoznalost i usmeriti je u nesto kvalitetno i kreativno.Deca vole igru pa kroz igru zajedno učite i usmeravajte vaše mališane .

IMG_20180504_114015

Advertisements

Autor:

Stranica mog života i zapažanja.Realne situacije i dogadjaji kroz prizmu tekstova i bavljenje razlicitim društvenim sferama.Priznajem da mi je materinstvo dalo dozu drugačijeg gledanja i sagledavanja stvarnosti.Biti mama je apsolutni dar ali i neopisivo iskustvo u našim životima. Danna Jović je zapravo jedna novosadjanka rodjena jednog davnog oktobra pri kraju zlatnih sedamdesetih.Mama dva mališana od dve i po i tri i po godine.U svet novinarstva uplovila sam još u srednjoskolskoj klupi učestvujući u pokretanju školskog casopisa,a kasnije kroz rad na televiziji kalila sam posao novinara učeći osnove novinarstva. Moji blogovi Balkan Press i Danna Life su zapravo podeljeni na priče i tekstove o drustvu,materinstvu,modi,psihologiji zivota i svim onim aktuelnim temama koje nas okružuju. Možete pratiti nas put odrastanja,osvrt na modu ili aktuelnosti iz drustva. Dobro mi Dosli.. https://htpdanastyle.wordpress.com/2018/07/20/materinstvo-nemoguca-misija/

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.