Posted in Mamin Kutak, Roditeljstvo, Trogodisnjaci

Moja Trogodisnjakinja

Kada imate radoznalu trogodišnju devojcicu,koju sve interesuje,onda budite spremni da u svakom trenutku pruzite sve moguće odgovore na sva moguća i nemoguća pitanja.

Mila je zaista rano progovorila,i od tog trenutka nije stala.Prosto kad zaspi i nastupi onaj trenutak tisine,meni se čini da sanjam.Njena percepcija shvatanja sveta koji je okružuje meni je potpuno fascinantna,ona tacno zna sta zeli i ona zna kad nesto mama skriva i trazi sama istinite odgovore.Ne tako mali broj puta me iznadila svojim pitanjima koja su delovala potpuno zrelo i njenim poimanjem sveta.Pogotovu mi je bila fascinantna prica oko nje i godinu dana mladjeg brata,nikad nisam uspela da joj objasnim sama nesto i da se pripremim unapred na njena pitanja.Uvek je bila i Jos je taj korak ispred mene.Sa samo dve godine ona je znala da bata ima nesto sto ona nema,da i njena omiljena junakinja to isto nema.Dok me je gledala svojim pametnim ocima nije bilo sanse,da se izvučem i slažem,da smislim neki pristojan brz odgovor,ona je znala i resila je da to otkrice podeli samnom:“Mama ja znam da bata ima pisu,Masa nema pisu ni Mini nema pisu.Bata ima pisu“.

Secam se svog zabezeknutog pogleda,doduše hiljaditog po redu,jer je Mila oduvek ima svoje bisere,ali ovaj put nadmašila je sebe.Zacutala sam i znala sam sta god da joj kazem ne vredi,bila je potpuno ubedjena u to sto prica i rekla je to sa takvim ponosom u glasu i sa ubedjenoscu da joj moj odgovor i nije trebao.Zelela je samo da znam da zna i da ne pokusavam da izvrdam.Uspela sam da se saberem i kazem“Mila sine,ti imas samo dve godine,odakle ti to?!“.Prvo se zadovoljno nasmejala,a onda mi onako potpuno normalno rekla kao da se to podrazumeva „Mama pa znam.“ To mama znam mene je sokirala,ponavljala sam u sebi ona ima samo dve godine i kako zna,da li je normalno da zna,ko joj je rekao,sta joj je rekao,sa kim je pricala..Podigla sam uzbunu prvog stepena.Zvala sam muza,on se kleo da nije rekao i ponovio mi“ Pa znas i sama da je to Mila,sta te cudi?!“ Sta me cudi???? “ Covece ona ima samo dve godine i kako zna,odakle joj takva konstatacija,ok jeste imala je i ranije mudrolije svoje ali ovo …ma mora da je od nekog cula..Naravno da sam ispitala sve od moje majke do jaslica.Svi su negirali da su pricali sa njom o tome,ali je ona pravila jasnu razliku da ima mladjeg batu.I pricala je o tome,ali..

Znala sam da ce me jednog dana sacekati takvo pitanje,ali nisam očekivala da ce mi sa dve godine dati takvu konstataciju.Pa ona je jos beba! Moja beba! Progutala sam nekako to,nisam pokusavala da joj promenim mišljenje,sumnjam da bih to i uspela.Ona kad je u nesto sigurna to je to,Mozes da se upinjes da objasnis Sanse nema.Sa tri mi je prisla i postavila pitanje o trudnoci i bebama.To pitanje je tako jednostavno izgovorila kao da me je pitala da li moze cokoladu.Strpljivo je sacekala moj odgovor i pratila svaku rec,imala sam utisak da prati i kako disemo,samo da se uveri da li govorim istinu.Objasnila sam joj ono sto vec zna da bebe spavaju u maminom stomaku,da tu rastu,igraju se dok ne porastu dovoljno velike da mama mora da ih rodi.Gledala je moje slike dok sam bila trudna i zadovoljno konstatovala da je mama bila debela.Taj deo joj se naročito dopao,ali tu nije stala trazila je i slike kada je beba u stomaku,i zelela je da zna kako bebe dolaze na svet.Bila je potpuno fascinirana pricom koju sam joj ispričala.Napomenucu da sa svojom decom negujem potpuno iskren odnos.Nikada nisam pokušavala da joj pricam bajke,osim one o deda Mrazu.Smatram da je vazno od samog početka pronaći prave reci i detetu objasniti sto razumljivije kako stvari stoje.Nisam za bajke,i idealizovanje sveta.Ne zelim naprosto da joj stvarnost sutra bude previše bolna,uvek sam nastojala da pazljivo i biranim recima joj objasnim kako stvari stoje.Niko ne ocekuje da dete njenog uzrasta to odma shvati,ali meni je i to bolje nego da izmisljam price o rodama,pcelama i oprasivanju.Ne zelim da od nje pravim princezu na zrnu graška i da je drzim pod staklenim zvonom.Potpuno mi je jasan njen radoznao duh i da se nece smiriti dok joj ne kazem istinu.Ma koliko god meni to bilo rano,i koliko god mi je trebalo da se povratim od one prve konstatacije,jedno sam shvatila da decu ne treba podcenjivati.Nisu oni ni mali,ni nerazumni svet koji smo.stvorili za njih a koji mi nismo imali sa svim tehnologijama i čudesima učinio je od njih da više znaju,da su otvoreniji da pitaju i da ta pitanja deluju potpuno zrelo.U mislima sam mogla da zamislim sebe u njenim godinama i moju majku koja pada u nesvest od mojih konstatacija.Mislim da bi tada zvala Narodnu Miliciju u pomoć i druga predsednika.Ja nisam smela da tako nešto da pitam,ustvari cini mi se da nismo bili ni svesni do ko zna koliko godina takvih stvari.Nasla sam zanimljivu ilustraciju bebe u stomaku i pokusala sto jednostavnije da joj objasnim kako stvari stoje.U tim trenucima izgledala je opcinjeno,taj novi zivot za nju je predstavljao novi svet koji je bez daha posmatrala i koji je upravo otkrila:’ Mama da li bebe gledaju kroz stomak,vidi li beba mene?! Da li je moj bata mene video kroz stomak? Jeli bebama tesno u stomaku,da li se guraju?Kako spavaju?!…Sacekala me sa gomilom pitanja,imala sam utisak kao da sam pred skolskom tablom.Udahnula sam duboko i pazljivo odgovorila na sva moguća pitanja i podpitanja.Muza sam vec polako pritajeno davila u mislima ,sto nije tu da priskoci u pomoć.Uhhhhh!

Cinilo mi se da je pitanja bezbroj i da im nema kraja. Umor me polako savladao i imala sam utisak da sam trcala maraton sa sve preprekama! Imati trogodisnjakinju koja prica cak i kada spava nije nimalo lako,pokusavala cesto ljudima da objasnim kada smatraju da deca u tom uzrastu ne razumeju,da su mala ili nerazumna.Nemaju pojma koliko grese,koliko su zapravo danasnje generacije otvorenije i smelije u odnosu na nas nekada.Meni nije padalo na pamet da dosta dugo postavim ovakvu vrstu pitanja mojim roditeljima,iako smo u kuci razgovarali o svemu otvoreno.Ono sto sam usvojila kao obrazac jeste da detetu treba reci iskreno ali prilagođeno njegovom uzrastu,da ne treba imati tajni niti pokusavala da svet i stvari sakrijemo od njih.To je prvi uslov zdravog odnosa na relaciji roditelj-dete.Jesam bila iznenadjena pitanjima ali nisam pokusavala da izbegnem odgovor,ne smatram da bi to bilo ispravno niti da bih to uradila za njeno dobro.Otvoren odnos i stalna komunikacija vazni su u odrastanju deteta.Drzati dete pod staklenim zvonom i pokusavati da stvorimo svet bajki za mene nije alternativa vec pogrešan pristup i nije iskren odnos prema samom detetu.Sve mi isto zelimo da zastitimo svoju decu i da ih sto duze drzimo u svetu bajki,ali da li time radimo ispravnu stvar?! Stvarajući svet iluzija,utičemo i na pogrešnu sliku deteta,na neki način ne dozvoljavamo mu da pokaže i iskaže svoj stav.Ma koliko mi bilo šokantno otkriće moje devojčice,moram priznati da sam bila i veoma ponosna što tako realno sagledavanje stvari i opaža svet oko sebe.Sudeci prema njenim dosadašnjim pitanjima jasno je da njenom malenom oku ne može ništa da promakne.

Ne znam kakva nas pitanja sutra čekaju i šta je smislila njena mala glavica ,ali u jedno sam sigurna,da moja beba sigurnim koracima grabi ka svetu odraslih.

Posvećeno mojoj devojčici

Mama

Advertisements
Posted in Mamin Kutak, Roditeljstvo, Umetnost Zivota

KRALJICA MATURE

Matura ispit zrelosti,saznanje da je Vase dete stasalo i krocilo u svet odraslih.

Sigurna sam da se u tim trenucima prisecate kako je izgledalo vaše matursko vece,i ljubomorno cuvate uspomene.Setimo se onih slatkih uzbudjenja i trcanja po gradu da bi nasle najlepsu,jedinstvenu haljinu koja je stvorena samo za nas..Setimo se i naših roditelja koji su imali prave glavobolje da uzlise sve naše zelje,da bi izgledale kao prave princeze.Ono sto tada nismo primecivali jeste njihova briga,kako ce svojoj mezimici obezbediti da izgleda najlepse.Videli smo samo njihov ponos,ali ne i drugu stranu medalje.Za maturu je citavo vanredno stanje u kuci,mi ne vidimo kao mama i tata sapucu dok odmahuju glavom,zapisujuci tajno koliko ce ih kostati to jedno vece.Ne vidimo ono cega se sve odricu ,ali boze moj,matura je jednom neka ide zivot! Racune cemo nekako platiti,nekako cemo se“ izvući“nekako cemo nastaviti zivot i posle mature.A onda prodju godine,dobijemo svoju decu i prolazimo iste „velike i male bolesti“ i pocnemo tek tada da razumemo NASE roditelje,njihove brige i strah.I isto kao tada sedimo i čekamo da se NASE dete vrati iz svog prvog izlaska dok “ foliramo“ da gledamo film a u stvari svaki sekund gledamo na sat,i cekamo da nam se nas osmeh radosno pojavi na vratima.Ulazemo godine u njihovo obrazovanje i vaspitanje,brojimo bore sa njihovim odrastanjem.I setno se secamo kakve smo muke zadavali nasim roditeljima.

Matura kao najvažniji dan u životu nase dece,i onaj dan kad smo pomislile i same da nam nebo nije granica.Gledajuci njih vidimo sebe,smele,odvažne i nasmejane..postajemo svesni činjenice da NASE „bebe“ krupnim koracima odlaze u svet.

Nekad ona nije bila stvar prestiža,glamura,sjajnih haljina bili smo samo svesni da nakon mature vise nista nece biti isto.Nasim roditeljima bi se odmakla poneka suza i obavezan ponos do neba.

Vremena su se promenila,i danasnja deca imaju svoje snove i nadu,neka svoja maštanja.Ali..da li smo se i mi na tom putu promenili i dopustili njima ono što je nama bilo potpuno nezamislivo..Postoji jedna topla ljudska priča o devojčici iz Kaknja,mali maturant koja je svojim gestom zadala zadatak svima nama,da se zapitamo kako to odgajamo našu decu i šta je zapravo cilj i smisao mature.

Biti odrastao i pokazati da si dorastao na tom putu ili je matura sjaj,bljestavilo,asocijacija za najlepšu haljinu večeri ? Da li mi kao roditelji grešimo što našoj deci apsolutno dajemo sve,pomalo zaboravljajući da je učenje pravih vrednosti eto pomalo“zastarelo“,jer ne može dete biti mimo sveta i druge dece.Nekad se HUMANOST podrazumevala,nije trebalo moliti ,ljudskost i Postenje su bili glavni postulati na kojima smo kao generacije odrastali.Nekad se nismo utrkivali za marke,nismo licili jedni na druge,nije nam moda bila “ hleb nasušni“.

Lajan devojcica iz ove price odlučila je da novac koji su joj roditelji dali za matusku haljinu,pokloni onima kojima je to najpotrebnije,deci oboleloj od raka.

Na maturu je posla u farmericama i majici sa natpisom:“ Novac dajem za decu obolelu od raka,a na maturu se moze i bez haljine“.Nije ni sanjala da ce humanim gestom pokrenuti pravu lavinu komentara i dobiti osudu majke decaka koji je trebao da bude njena pratnja,a kome je majka zabranila da bude uz devojcicu jer ju je okarakterisala kao:“prosjacki obučenu devojcicu,koja je dosla na maturu bez haljine“

U tim recima ogleda se svo siromaštvo nasih umova,NASE razmisljanje da coveka merimo po kvantitetu,a ne kvalitetu.U njima se ogleda siromaštvo jednog drustva,u kome su materijalne vrednosti iznad humanosti,pravog vaspitanja i ljudskosti.Jedna haljina ovde je merilo i vrednovanje nekog deteta,a ne njeno vaspitanje i odrastanje.Haljina je postala SIMBOL MOCI,ona je merilo necijeg statusa,iskazivanja roditeljskih nadmetanja koja je lepsa,bolja i sjajnija! A da li je to svrha i cilj mature?! Od kad je matura parada haljina ,od kad se nečiji stil uzima kao merilo uspešnosti.Gde smo sakrili i zaboravili postenje,lepo vaspitanje i odgoj?Sta ćemo sa nekim ko nema ni za jednu tricavu haljinu ? Ko nije u mogućnosti da kupi?!

Hoćemo li i to dete odbaciti da sedi na svoj najvažniji dan kući,jer njegovi roditelji nisu mogli da mu obezbede i kupe haljinu ili odelo? Koliko je takve dece? I koje će biti njihove uspomene na dane odrastanja ?

Lajan devojcica koja je u svet odraslih ušla u običnim farmerkama i majici zasijala je najlepšim sjajem,ona je humanim gestom pokazala da je položila kao mali maturant najvažniji ispit.Ispit zrelosti,ispit odrastanja, ispit humanosti i ispit dobrog vaspitanja.Mnogi ga nisu prošli,niti će.Lajan je svojim gestom otvorila puno tema,to u kakvom društvu odrastaju naša deca je jasno,ali šta smo mi kao roditelji učinili? Da li smo mi pali sopstvenu maturu ?! Kako smo vaspitali našu decu i koje smo im vrednosti usadili.Da li ce kao ljudi stasavati sa idejom da je sistem materijalnih vrednosti nešto najvažnije na svetu?! I kakvi će to ljudi postati?! Čime merimo uspešnost naše dece? Dobrom i skupom haljinom,skupim cipelama i skupom frizurom?! Sta im šaljemo kao poruku?!

Slike preuzete sa Pinterest i Instagram.Slike male Lajen preuzete sa neta.

Posted in Style, TREND, Umetnost Zivota

ZENA MACKA

LEOPARD PRINT OVE SEZONE BICE U FOKUSU MODNIH ZBIVANJA.

Glavna zvezda italijanskog street style-a Djovana Batilja „Zena mačka“ poznata urednica i stilista,svojim odevnim kombinacijama nikog ne ostavlja ravnodušnim.Poznata po riskantnim odevnim kombinacijama,zbog kojih je mnogi smatraju revolucionarnom ikonom stila.Orginalnim kombinacijama odeće ona je daleko ispred svih.Modni fotografi je prate u stopu,a ona izgleda savrseno,njen stil je besprekoran.

Djovana Batilja često nosi odeću sa animal printom haljine,suknje,mokasine,torbe ili je obučena od glave do pete u leopard dezenu.

Djovana može nositi leopard dezen sedam dana u nedelji a da nikada ne ponovi istu odevnu kombinaciju. Savršeno stilizovana u svakom trenutku sa neponovljivim osećajem za isticanje detalja Djovana izaziva pažnju gde god da se pojavi.Na njenom Instagram profilu upečatljive su originalne i smele kombinacije zbog čega je modni fotografi smatraju jednom od ikona stila.

https://www.instagram.com/bat_gio/

Animal print nikad ne izlazi iz mode,tokom svih sezona povlači se u različitim formama.Umece kombinovanja odeće sa animal printom može dati vašoj ličnosti poseban pecat.Za one koji ipak vole svedenije varijante dovoljan je i jedan detalj u vidu dobre tašne ili mokasina koji će vašem outfitu dati završni pečat.Mala crna haljina u kombinaciji sa leopard dezenom zašto da ne ?! Razbijte monotoniju i budite kraljica divljine.