Posted in Mamin Kutak, Roditeljstvo, Trogodisnjaci

Moja Trogodisnjakinja

Kada imate radoznalu trogodišnju devojcicu,koju sve interesuje,onda budite spremni da u svakom trenutku pruzite sve moguće odgovore na sva moguća i nemoguća pitanja.

Mila je zaista rano progovorila,i od tog trenutka nije stala.Prosto kad zaspi i nastupi onaj trenutak tisine,meni se čini da sanjam.Njena percepcija shvatanja sveta koji je okružuje meni je potpuno fascinantna,ona tacno zna sta zeli i ona zna kad nesto mama skriva i trazi sama istinite odgovore.Ne tako mali broj puta me iznadila svojim pitanjima koja su delovala potpuno zrelo i njenim poimanjem sveta.Pogotovu mi je bila fascinantna prica oko nje i godinu dana mladjeg brata,nikad nisam uspela da joj objasnim sama nesto i da se pripremim unapred na njena pitanja.Uvek je bila i Jos je taj korak ispred mene.Sa samo dve godine ona je znala da bata ima nesto sto ona nema,da i njena omiljena junakinja to isto nema.Dok me je gledala svojim pametnim ocima nije bilo sanse,da se izvučem i slažem,da smislim neki pristojan brz odgovor,ona je znala i resila je da to otkrice podeli samnom:“Mama ja znam da bata ima pisu,Masa nema pisu ni Mini nema pisu.Bata ima pisu“.

Secam se svog zabezeknutog pogleda,doduše hiljaditog po redu,jer je Mila oduvek ima svoje bisere,ali ovaj put nadmašila je sebe.Zacutala sam i znala sam sta god da joj kazem ne vredi,bila je potpuno ubedjena u to sto prica i rekla je to sa takvim ponosom u glasu i sa ubedjenoscu da joj moj odgovor i nije trebao.Zelela je samo da znam da zna i da ne pokusavam da izvrdam.Uspela sam da se saberem i kazem“Mila sine,ti imas samo dve godine,odakle ti to?!“.Prvo se zadovoljno nasmejala,a onda mi onako potpuno normalno rekla kao da se to podrazumeva „Mama pa znam.“ To mama znam mene je sokirala,ponavljala sam u sebi ona ima samo dve godine i kako zna,da li je normalno da zna,ko joj je rekao,sta joj je rekao,sa kim je pricala..Podigla sam uzbunu prvog stepena.Zvala sam muza,on se kleo da nije rekao i ponovio mi“ Pa znas i sama da je to Mila,sta te cudi?!“ Sta me cudi???? “ Covece ona ima samo dve godine i kako zna,odakle joj takva konstatacija,ok jeste imala je i ranije mudrolije svoje ali ovo …ma mora da je od nekog cula..Naravno da sam ispitala sve od moje majke do jaslica.Svi su negirali da su pricali sa njom o tome,ali je ona pravila jasnu razliku da ima mladjeg batu.I pricala je o tome,ali..

Znala sam da ce me jednog dana sacekati takvo pitanje,ali nisam očekivala da ce mi sa dve godine dati takvu konstataciju.Pa ona je jos beba! Moja beba! Progutala sam nekako to,nisam pokusavala da joj promenim mišljenje,sumnjam da bih to i uspela.Ona kad je u nesto sigurna to je to,Mozes da se upinjes da objasnis Sanse nema.Sa tri mi je prisla i postavila pitanje o trudnoci i bebama.To pitanje je tako jednostavno izgovorila kao da me je pitala da li moze cokoladu.Strpljivo je sacekala moj odgovor i pratila svaku rec,imala sam utisak da prati i kako disemo,samo da se uveri da li govorim istinu.Objasnila sam joj ono sto vec zna da bebe spavaju u maminom stomaku,da tu rastu,igraju se dok ne porastu dovoljno velike da mama mora da ih rodi.Gledala je moje slike dok sam bila trudna i zadovoljno konstatovala da je mama bila debela.Taj deo joj se naročito dopao,ali tu nije stala trazila je i slike kada je beba u stomaku,i zelela je da zna kako bebe dolaze na svet.Bila je potpuno fascinirana pricom koju sam joj ispričala.Napomenucu da sa svojom decom negujem potpuno iskren odnos.Nikada nisam pokušavala da joj pricam bajke,osim one o deda Mrazu.Smatram da je vazno od samog početka pronaći prave reci i detetu objasniti sto razumljivije kako stvari stoje.Nisam za bajke,i idealizovanje sveta.Ne zelim naprosto da joj stvarnost sutra bude previše bolna,uvek sam nastojala da pazljivo i biranim recima joj objasnim kako stvari stoje.Niko ne ocekuje da dete njenog uzrasta to odma shvati,ali meni je i to bolje nego da izmisljam price o rodama,pcelama i oprasivanju.Ne zelim da od nje pravim princezu na zrnu graška i da je drzim pod staklenim zvonom.Potpuno mi je jasan njen radoznao duh i da se nece smiriti dok joj ne kazem istinu.Ma koliko god meni to bilo rano,i koliko god mi je trebalo da se povratim od one prve konstatacije,jedno sam shvatila da decu ne treba podcenjivati.Nisu oni ni mali,ni nerazumni svet koji smo.stvorili za njih a koji mi nismo imali sa svim tehnologijama i čudesima učinio je od njih da više znaju,da su otvoreniji da pitaju i da ta pitanja deluju potpuno zrelo.U mislima sam mogla da zamislim sebe u njenim godinama i moju majku koja pada u nesvest od mojih konstatacija.Mislim da bi tada zvala Narodnu Miliciju u pomoć i druga predsednika.Ja nisam smela da tako nešto da pitam,ustvari cini mi se da nismo bili ni svesni do ko zna koliko godina takvih stvari.Nasla sam zanimljivu ilustraciju bebe u stomaku i pokusala sto jednostavnije da joj objasnim kako stvari stoje.U tim trenucima izgledala je opcinjeno,taj novi zivot za nju je predstavljao novi svet koji je bez daha posmatrala i koji je upravo otkrila:’ Mama da li bebe gledaju kroz stomak,vidi li beba mene?! Da li je moj bata mene video kroz stomak? Jeli bebama tesno u stomaku,da li se guraju?Kako spavaju?!…Sacekala me sa gomilom pitanja,imala sam utisak kao da sam pred skolskom tablom.Udahnula sam duboko i pazljivo odgovorila na sva moguća pitanja i podpitanja.Muza sam vec polako pritajeno davila u mislima ,sto nije tu da priskoci u pomoć.Uhhhhh!

Cinilo mi se da je pitanja bezbroj i da im nema kraja. Umor me polako savladao i imala sam utisak da sam trcala maraton sa sve preprekama! Imati trogodisnjakinju koja prica cak i kada spava nije nimalo lako,pokusavala cesto ljudima da objasnim kada smatraju da deca u tom uzrastu ne razumeju,da su mala ili nerazumna.Nemaju pojma koliko grese,koliko su zapravo danasnje generacije otvorenije i smelije u odnosu na nas nekada.Meni nije padalo na pamet da dosta dugo postavim ovakvu vrstu pitanja mojim roditeljima,iako smo u kuci razgovarali o svemu otvoreno.Ono sto sam usvojila kao obrazac jeste da detetu treba reci iskreno ali prilagođeno njegovom uzrastu,da ne treba imati tajni niti pokusavala da svet i stvari sakrijemo od njih.To je prvi uslov zdravog odnosa na relaciji roditelj-dete.Jesam bila iznenadjena pitanjima ali nisam pokusavala da izbegnem odgovor,ne smatram da bi to bilo ispravno niti da bih to uradila za njeno dobro.Otvoren odnos i stalna komunikacija vazni su u odrastanju deteta.Drzati dete pod staklenim zvonom i pokusavati da stvorimo svet bajki za mene nije alternativa vec pogrešan pristup i nije iskren odnos prema samom detetu.Sve mi isto zelimo da zastitimo svoju decu i da ih sto duze drzimo u svetu bajki,ali da li time radimo ispravnu stvar?! Stvarajući svet iluzija,utičemo i na pogrešnu sliku deteta,na neki način ne dozvoljavamo mu da pokaže i iskaže svoj stav.Ma koliko mi bilo šokantno otkriće moje devojčice,moram priznati da sam bila i veoma ponosna što tako realno sagledavanje stvari i opaža svet oko sebe.Sudeci prema njenim dosadašnjim pitanjima jasno je da njenom malenom oku ne može ništa da promakne.

Ne znam kakva nas pitanja sutra čekaju i šta je smislila njena mala glavica ,ali u jedno sam sigurna,da moja beba sigurnim koracima grabi ka svetu odraslih.

Posvećeno mojoj devojčici

Mama

Advertisements

Autor:

Informativni politcki portal o najaktuelnijim temama sadasnjace. Vesti iz Srbije i Regiona Glas naroda !

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.