KLINAC IZ GETA

Kada sam negde u maju prvi put pisala o tužnoj sudbini ubijenog mladića Davida Dragičevića i borbi koju njegova porodica i prijatelji vode da bi se otkrila prava istina o ubistvu,priznajem nisam ni slutila da će ta priča do dana današnjeg ostati nerazjašnjena.

Niz dogadjaja koji je usledio nametnuo mi je kao čoveku i brojna pitanja, a kao majci dao zadatak da razmislim u kakvom to svetu živimo da li je to ona „Prokleta Avlija“ ili savremeni geto bez vladavine prava i zakona?!

Naša deca su naše blago i zadatak nas kao roditelja jeste da ih štitimo po cenu naših života.Verujuci duboko u tekovine modernog društva i vladavinu prava,svoju decu vaspitavamo i trudimo se da od njih napravimo dobre ljude i uzorne gradjane.Učimo da ih da vole i poštuju svoju zemlju i objašnjavamo im da su pravo i pravda osnov svake civilozovane drzave. Ucimo ih moralnim vrednostima govorimo im da su Pravda i Pravo na Izbor osnov svakog društva. Dogadjaji koji su usledili nakon ubistva mladića koji je apsolutno nepravedno satanizovan od strane institucija ubedio me je da je demokratija umrla u savremenoj civilizaciji,i da smo apsolutni krivci jer smo nemo posmatrali sve ove godine posrtanje društva i ubistva mladih ljudi.

Davidovi roditelji i prijatelji su svakodnevno mirnim protestima izražavali svoje neslaganje sa prikrivanjem istine.Usledila je duga i teška borba čak i pod optužbama i pritiscima.Smenjivala su se godišnja doba,prolazili su meseci članovi grupe „Pravda za Davida“ nijednog momenta nisu posustali iako se protiv njih vodila stravicna kampanja koja je na kraju eskalirala hapšenjem roditelja Davida i članova grupe.Strasna sudbina jedne porodice otvara i niz pitanja o društvu u kome živimo.Kroz priču o Davidu koja je spojila gotovo sve nacije i ljude koje su prepoznali suštinu borbe ovaj dečak postaje sinonim za borbu protiv tiranije jednog društva i ujedinjuje ljude iz regiona i celog sveta.

David Dragičević čija su strast bili kompjuteri i koji je uporedo studirao dva fakulteta,mladić neobično toplih ociju voleo je sport i muziku.Pravio je pesme čije reči danas zvuče kao proviđenje svega onoga što se nažalost desilo.Njegovi roditelji su proganjani,satanizovani samo zato što su postavili pitanje o ubistvu Davida. U 21. veku gledali smo slike nasilja nad članovima grupe,grubo kršenje prava na slobodno izražavanje protesta i slobodu govora.Ceo svet se obišle slike nasilja i hapšenja njegovih roditelja.Davidova majka držeći sliku svog sina brutalno je uhapšena dok je mirno protestvovala. Slika koja je urezuje u dušu i nad kojom ne možeš ostati nem.Zena u crnom,uplakanog lica nosi jedino vredno što joj je ostalo,sliku sina.Kao amajliju i jedino što joj je preostalo od njenog dečaka. Posmatrala sam nemo ne verujući i pitajući se kada smo postali tako sebični? Neosetljivi na ljudsku tragediju? Zar roditelj nema pravo na istinu? Zar nema pravo da zna ko su ubice njegovog sina? Ako nema pravo na minimum poštovanja svog mrtvog deteta,na pravdu i istinu na šta onda ima pravo ? Njegov otac je danima stajao na trgu po suncu,kiši i vetru,snegu ne odustajući tražeći samo jedno pravo na istinu.Umesto toga jedne hladne zimske večeri uoči najsvetijeg hrišćanskog praznika morao da je ode i napusti grob svoga sina.Da ostavi sve za sobom ..Zašto ?????

Zašto otac nema pravo da zna? Otkad su to dželati žrtve? Gde smo to mi?Šta smo stvorili? U kakav to svet smo gurali našu decu i kakav smo to svet izgradili ?!Zar svaki čovek nema pravo na istinu,na bol i tišinu? Ko se to postavlja u ime boga?Oduzimajući život našoj deci i šta smo to za ime sveta napravili sami od sebe ?! U kakva smo se to čudovišta pretvorili? Davidova sudbina je sudbina mnogih porodica.Dopustili smo da nam ubijaju decu i ono najlepše u nama.U svakom gradu ima po jedan David i jedna majka koja drži sliku svog deteta,čekajući i moleći se za Istinu i Pravdu.I čekajući.Cekajuci ono što ne bi trebalo pravo da zna ko joj je ubio čedo?!Kada demokratija i ljuskost zacuti šta ostaje ?! Da li je tišina ono što nam ostaje ili vapaj roditelja koji ne mogu ni na grob svog deteta? Da li se zapitamo šta smo to uradili,kakve smo to vrednosti birali i u kakvom smo neznanju rasli i odrastali?

Who kiled David? Whay? Who kills our children? David was a student.His murder remained a mystery even thought there are evidence.David’s name has become synonymous with justice and truth.

Davidovo ime postalo je sinonim borbe za pravdu i istinu.David je zvezda vodilja i urbani heroj,mladic neverovatnog potencijala koji je bio omiljen medju svojim vršnjacima.O Davidu su mnogi rekli koliko je topline bile u njemu,i kako je uvek bio spreman svakom da pomogne.Mladic koji se od drugih razlikovao samo po dredovima u kosi koji su bili njegovo obeležje bio je zaljubljenik u pesmu i muziku.Svoj doživljaj sveta i života opisao je kroz pesme koje će ostati kao svedocanstvo jednog vremena.Njegova porodica i prijatelji ujedinjeni su u zadatku da se istina o Davidu mora znati uprkos svakodnevnim saplitanjima i pritiscima kojima su izloženi.Njegov otac koji je bio svaki dan na trgu mirno protestujući zbog pretnji po život napustio je zemlju.Svestan ako ubiju njega ubice i istinu o Davidu.Na dan Davidovog rođenja njegovim najmilijima nije bilo omogućeno da dodju na grob svog sina.U tome se vidi sav poraz nas kao društva i nemoć pred strašnom istinom da nismo učinili sve što smo mogli da sprecimo tiraniju nad porodicom Dragičević.Sagradivsi društvo u kome smo dopustili da nas vređaju i ruše ljudsko dostojanstvo.

Prica o Davidu nažalost nije jedna,kroz priču o ovom mladiću otvorila su se mnoga ubistva mladih ljudi koja su ostala nerešena.Celokupni pritsci i poniženja koja trpe ljudi bliski porodici Dragičević pokazatelj su dokle smo kao jedno društvo došli.I uprkos pretnjama pristalice i članovi grupe :“ Pravde za Davida“i dalje mirno protestuju tražeći istinu i pravdu za svu ubijenu decu.Ono što se sprovodi nad clanovima grupe i njihovim porodicama neviđeno je kršenje ljudskih i svih prava dostojnog građanina.Sa svećom u rukama gradjani mirno i dostojanstveno izražavaju svoj protest,uprkos svakodnevnim hapsenjima i pretnjama.

Put do istine je trnovit prepun prepreka koji samo ljudi čistog srca i otvorenog uma mogu da dosegnu.David je dokazao da nebo nije granica,ono je samo put na koji odlaze najbolji u večnost,na taj način ispisuju granicu besmrtnosti i trajanja izvan naših svetova.“ KLINAC iz geta“ postao je kosmička borba za istinu i pravdu naše dece i njihovog prava i slobodnog izbora na jedan lepši i humaniji zivot.

Napomena :Sve slike preuzete iz grupe Pravda za Davida !

Advertisements

PUTOVANJE IZ SNOVA

Lenjo se protegnula,gledajući nestvarnu belinu pred sobom.Jutro i prvi sunčev zrak milovali su joj usnule oči..Pomislila je ovo je bajka..Nestvaran prizor iz neke knjige,vetar joj je nežno mrsio kosu donoseći oštar planinski vazduh.Tiho je sapnula negde u vetar :“Želim da ostanem ovde zauvek .“

Posmatrala je igru pahuljica uživajući kao dete.Misli su joj konačno bile mirne i tiho je uzdahnula pitajući se zašto ne traje zauvek.Bila je srećna i ispunjena dok je pogledom uživala u prelepom zimskom pejzazu..

Zvuči kao bajka zar ne?! A upravo je ovako izgledalo naše novogodišnje putovanje,satkano od najlepših uspomena.Razmisljajuci o savršenoj destinaciji i gledajuci prelepe ponude http://www.booking.com odmah me osvojila kućica brvnara koja je odisala tradicijom i specifičnim ambijentom.Kasnije smo joj dali nadimak :“ Kućica iz snova.“ Odlazak na Zlatibor za mene nije nepoznanica,provela sam na divnim obroncima zlatiborskog kraja najlepše godine detinjstva.Uvek sam smatrala da je to blagoslov i dar biti vezan korenima za ovaj prelep deo Srbije.Zato moj odabir priznajem i nije bio tako slučajan,bar što se tiče poznavanja Zlatibora,ali za Zlatibor vredi dobro poznata rečenica da mu se uvek iznova vracas jer nikada do kraja ne možeš istražiti sve njegove lepote.

Imajući na umu da želim zaista da se odmorim od svakodnevne vreve i gužve bila sam u potrazi za nečim drugačijim,nečim što odiše mirom i posebnoscu

Moram da priznam da nisam neki tip koji voli gužvu za mene savršen odmor treba da bude upravo to savršen i pre svega odmor.Zelim tu malu oazu mira u kojoj ću se osećati opušteno i pomalo skriveno.Cim sam je ugledala znala sam da je to ono što bi svako od nas nazvao idilom.Spoj tradicije i prirode savršen enterijer u kome poželiš da ostaneš zauvek.Na slikama je izgledalo jednostavno i lepo,a uživo nisam krila oduševljenje.

VILA Tornik Zlatibor http://www.booking.com/Share-UIJ1ri

Vila se nalazi na nekoliko kilometara od Zlatibora, ususkana u prelepom malom vikend naselju Ribnice.Ribnice su poznate po predivnom jezeru koje je nadaleko poznato po svojoj lepoti. Malo i mirno mesto koje odiše prirodnim lepotama i u čijoj se blizini nalazi najviši vrh Zlatibora prelepi Tornik. Kada sam je ugledala odmah sam pomislila da su ovde inspiraciju pronašli mnogi pisci, jer Ribnica je stvorena za duga sanjarenja i jutra okupana najlepšim sunčevim zracima Osmeh domaćina i srdačnost sa kojim su nas dočekali učinili su da se osećam kao kod kuće.Pomislila sam ukoliko postoji raj ja sam upravo u njemu. Ceo ambijent odiše jednostavnošću i prefinjenim linijama tradicije upakovan sa odličnom preciznošću par modernih komada što doprinose utisku na oko posmatrača.Toplina i savršen spoj starog i modernog daju utisak kućice iz snova u kojoj svako od nas poželi da zauvek ostane.Tacno sam mogla sebe da zamislim kako pišem uz prva svitanja koja ovde izgledaju potpuno veličanstveno.Ribnica okupana prvim sunčevim zracima izgleda potpuno nestvarno,taj prizor oduzima dah i nešto je što toplo preporučujem svima koji žele da dožive nešto što će pamtiti zauvek.Nigde ni sneg nije toliko mekan kao savršen komad pliša koji te prosto mami da ga dodirnes rukom i osetis pod prstima.Obozavala sam prva jutra na terasi sa koje puca pogled prema planini gde se u daljini vide prvi skijaši kako neustrašivo savladavaju veličanstveni Tornik.Iz moje perspektive izgledali su kao neustrašivi vitezovi koji prkose cudima prirode.Nije ni čudo što je kralj Aleksandar bio oduševljen lepotama Zlatibora.Ovde svako može da se oseti kraljevski dok uživa u pogledu na neverovatne pejzaže koje mu planina pruža pred sobom.Uz mirise tek vrele pogače i obaveznim delicijama koje nam Šumadija pruža ljubomorno sam uživala u svakom trenutku kao bogovi sa Olimpa.Svez vazduh daleko od gradske vreve i netaknuti obronci mame posmatrače na lepotu obgljenu borovim šumama.

Rodjendan mog sina upotpuno je idilu u kojoj smo uživali punim plućima.Zlatibor je priča bez kraja i naprosto postoji pregršt zanimljivih mesta koje vas mame svojom bogatom istorijom i zanimljivim sadržajima.Ovaj put odlučili smo se da naša priča bude ispričana u kućici iz snova koja nas je razmazila toliko da smo teška srca rekli zbogom do sledećeg viđenja.Prepustili smo se njenim čarima i veći deo vremena provodili sa decom u snežnim čarolijama ribnickog kraja.

Bilo da izaberete Zlatibor zimi ili leti sacekace vas mnoštvo zanimljivih sadržaja za svačiji ukus.Ukoliko želite ambijent iz davnina sa prelepim pogledom i odmor za dušu Vila Zlatibor Tornik ostaje kao najbolja preporuka.Izlet do planine Tornik žičarom prava je mala avantura odakle puca pogled na četiri strane vredan milion dolara.Planina Tornik nudi vam zanimljive sadržaje tokom cele godine,pa je odličan izbor u sva godišnja doba.Necu preterati ako kažem da sam pronašla svoje mesto iz snova.

Pitomost i nadaleko poznata gostoljubivost zlatiborskog kraja,osmeh i ljubaznost naših dragih domaćina učinili su da smo se teška srca rastali od naše prelepe brvnare ali i već unapred zakazali neka nova druženja.Ostalo je još puno neispricanih tajni i lepota ribnickog kraja koje nas svojim lepotama pozivaju da uskoro opet prigrlimo zlatiborska svitanja.

Sari i Draganu našim dragim domaćinima i prijateljima….

Napomena : Photo by Danna Jovic

Svim posetiocima bloga ovom prilikom poklanjam popust na bilo koju destinaciju koju izaberete. Deli vas samo jedan Klik do putovanja iz snova !

https://booking.com/s/67_6/dankaa19