KLINAC IZ GETA

Kada sam negde u maju prvi put pisala o tužnoj sudbini ubijenog mladića Davida Dragičevića i borbi koju njegova porodica i prijatelji vode da bi se otkrila prava istina o ubistvu,priznajem nisam ni slutila da će ta priča do dana današnjeg ostati nerazjašnjena.

Niz dogadjaja koji je usledio nametnuo mi je kao čoveku i brojna pitanja, a kao majci dao zadatak da razmislim u kakvom to svetu živimo da li je to ona „Prokleta Avlija“ ili savremeni geto bez vladavine prava i zakona?!

Naša deca su naše blago i zadatak nas kao roditelja jeste da ih štitimo po cenu naših života.Verujuci duboko u tekovine modernog društva i vladavinu prava,svoju decu vaspitavamo i trudimo se da od njih napravimo dobre ljude i uzorne gradjane.Učimo da ih da vole i poštuju svoju zemlju i objašnjavamo im da su pravo i pravda osnov svake civilozovane drzave. Ucimo ih moralnim vrednostima govorimo im da su Pravda i Pravo na Izbor osnov svakog društva. Dogadjaji koji su usledili nakon ubistva mladića koji je apsolutno nepravedno satanizovan od strane institucija ubedio me je da je demokratija umrla u savremenoj civilizaciji,i da smo apsolutni krivci jer smo nemo posmatrali sve ove godine posrtanje društva i ubistva mladih ljudi.

Davidovi roditelji i prijatelji su svakodnevno mirnim protestima izražavali svoje neslaganje sa prikrivanjem istine.Usledila je duga i teška borba čak i pod optužbama i pritiscima.Smenjivala su se godišnja doba,prolazili su meseci članovi grupe „Pravda za Davida“ nijednog momenta nisu posustali iako se protiv njih vodila stravicna kampanja koja je na kraju eskalirala hapšenjem roditelja Davida i članova grupe.Strasna sudbina jedne porodice otvara i niz pitanja o društvu u kome živimo.Kroz priču o Davidu koja je spojila gotovo sve nacije i ljude koje su prepoznali suštinu borbe ovaj dečak postaje sinonim za borbu protiv tiranije jednog društva i ujedinjuje ljude iz regiona i celog sveta.

David Dragičević čija su strast bili kompjuteri i koji je uporedo studirao dva fakulteta,mladić neobično toplih ociju voleo je sport i muziku.Pravio je pesme čije reči danas zvuče kao proviđenje svega onoga što se nažalost desilo.Njegovi roditelji su proganjani,satanizovani samo zato što su postavili pitanje o ubistvu Davida. U 21. veku gledali smo slike nasilja nad članovima grupe,grubo kršenje prava na slobodno izražavanje protesta i slobodu govora.Ceo svet se obišle slike nasilja i hapšenja njegovih roditelja.Davidova majka držeći sliku svog sina brutalno je uhapšena dok je mirno protestvovala. Slika koja je urezuje u dušu i nad kojom ne možeš ostati nem.Zena u crnom,uplakanog lica nosi jedino vredno što joj je ostalo,sliku sina.Kao amajliju i jedino što joj je preostalo od njenog dečaka. Posmatrala sam nemo ne verujući i pitajući se kada smo postali tako sebični? Neosetljivi na ljudsku tragediju? Zar roditelj nema pravo na istinu? Zar nema pravo da zna ko su ubice njegovog sina? Ako nema pravo na minimum poštovanja svog mrtvog deteta,na pravdu i istinu na šta onda ima pravo ? Njegov otac je danima stajao na trgu po suncu,kiši i vetru,snegu ne odustajući tražeći samo jedno pravo na istinu.Umesto toga jedne hladne zimske večeri uoči najsvetijeg hrišćanskog praznika morao da je ode i napusti grob svoga sina.Da ostavi sve za sobom ..Zašto ?????

Zašto otac nema pravo da zna? Otkad su to dželati žrtve? Gde smo to mi?Šta smo stvorili? U kakav to svet smo gurali našu decu i kakav smo to svet izgradili ?!Zar svaki čovek nema pravo na istinu,na bol i tišinu? Ko se to postavlja u ime boga?Oduzimajući život našoj deci i šta smo to za ime sveta napravili sami od sebe ?! U kakva smo se to čudovišta pretvorili? Davidova sudbina je sudbina mnogih porodica.Dopustili smo da nam ubijaju decu i ono najlepše u nama.U svakom gradu ima po jedan David i jedna majka koja drži sliku svog deteta,čekajući i moleći se za Istinu i Pravdu.I čekajući.Cekajuci ono što ne bi trebalo pravo da zna ko joj je ubio čedo?!Kada demokratija i ljuskost zacuti šta ostaje ?! Da li je tišina ono što nam ostaje ili vapaj roditelja koji ne mogu ni na grob svog deteta? Da li se zapitamo šta smo to uradili,kakve smo to vrednosti birali i u kakvom smo neznanju rasli i odrastali?

Who kiled David? Whay? Who kills our children? David was a student.His murder remained a mystery even thought there are evidence.David’s name has become synonymous with justice and truth.

Davidovo ime postalo je sinonim borbe za pravdu i istinu.David je zvezda vodilja i urbani heroj,mladic neverovatnog potencijala koji je bio omiljen medju svojim vršnjacima.O Davidu su mnogi rekli koliko je topline bile u njemu,i kako je uvek bio spreman svakom da pomogne.Mladic koji se od drugih razlikovao samo po dredovima u kosi koji su bili njegovo obeležje bio je zaljubljenik u pesmu i muziku.Svoj doživljaj sveta i života opisao je kroz pesme koje će ostati kao svedocanstvo jednog vremena.Njegova porodica i prijatelji ujedinjeni su u zadatku da se istina o Davidu mora znati uprkos svakodnevnim saplitanjima i pritiscima kojima su izloženi.Njegov otac koji je bio svaki dan na trgu mirno protestujući zbog pretnji po život napustio je zemlju.Svestan ako ubiju njega ubice i istinu o Davidu.Na dan Davidovog rođenja njegovim najmilijima nije bilo omogućeno da dodju na grob svog sina.U tome se vidi sav poraz nas kao društva i nemoć pred strašnom istinom da nismo učinili sve što smo mogli da sprecimo tiraniju nad porodicom Dragičević.Sagradivsi društvo u kome smo dopustili da nas vređaju i ruše ljudsko dostojanstvo.

Prica o Davidu nažalost nije jedna,kroz priču o ovom mladiću otvorila su se mnoga ubistva mladih ljudi koja su ostala nerešena.Celokupni pritsci i poniženja koja trpe ljudi bliski porodici Dragičević pokazatelj su dokle smo kao jedno društvo došli.I uprkos pretnjama pristalice i članovi grupe :“ Pravde za Davida“i dalje mirno protestuju tražeći istinu i pravdu za svu ubijenu decu.Ono što se sprovodi nad clanovima grupe i njihovim porodicama neviđeno je kršenje ljudskih i svih prava dostojnog građanina.Sa svećom u rukama gradjani mirno i dostojanstveno izražavaju svoj protest,uprkos svakodnevnim hapsenjima i pretnjama.

Put do istine je trnovit prepun prepreka koji samo ljudi čistog srca i otvorenog uma mogu da dosegnu.David je dokazao da nebo nije granica,ono je samo put na koji odlaze najbolji u večnost,na taj način ispisuju granicu besmrtnosti i trajanja izvan naših svetova.“ KLINAC iz geta“ postao je kosmička borba za istinu i pravdu naše dece i njihovog prava i slobodnog izbora na jedan lepši i humaniji zivot.

Napomena :Sve slike preuzete iz grupe Pravda za Davida !

Advertisements

PUTOVANJE IZ SNOVA

Lenjo se protegnula,gledajući nestvarnu belinu pred sobom.Jutro i prvi sunčev zrak milovali su joj usnule oči..Pomislila je ovo je bajka..Nestvaran prizor iz neke knjige,vetar joj je nežno mrsio kosu donoseći oštar planinski vazduh.Tiho je sapnula negde u vetar :“Želim da ostanem ovde zauvek .“

Posmatrala je igru pahuljica uživajući kao dete.Misli su joj konačno bile mirne i tiho je uzdahnula pitajući se zašto ne traje zauvek.Bila je srećna i ispunjena dok je pogledom uživala u prelepom zimskom pejzazu..

Zvuči kao bajka zar ne?! A upravo je ovako izgledalo naše novogodišnje putovanje,satkano od najlepših uspomena.Razmisljajuci o savršenoj destinaciji i gledajuci prelepe ponude http://www.booking.com odmah me osvojila kućica brvnara koja je odisala tradicijom i specifičnim ambijentom.Kasnije smo joj dali nadimak :“ Kućica iz snova.“ Odlazak na Zlatibor za mene nije nepoznanica,provela sam na divnim obroncima zlatiborskog kraja najlepše godine detinjstva.Uvek sam smatrala da je to blagoslov i dar biti vezan korenima za ovaj prelep deo Srbije.Zato moj odabir priznajem i nije bio tako slučajan,bar što se tiče poznavanja Zlatibora,ali za Zlatibor vredi dobro poznata rečenica da mu se uvek iznova vracas jer nikada do kraja ne možeš istražiti sve njegove lepote.

Imajući na umu da želim zaista da se odmorim od svakodnevne vreve i gužve bila sam u potrazi za nečim drugačijim,nečim što odiše mirom i posebnoscu

Moram da priznam da nisam neki tip koji voli gužvu za mene savršen odmor treba da bude upravo to savršen i pre svega odmor.Zelim tu malu oazu mira u kojoj ću se osećati opušteno i pomalo skriveno.Cim sam je ugledala znala sam da je to ono što bi svako od nas nazvao idilom.Spoj tradicije i prirode savršen enterijer u kome poželiš da ostaneš zauvek.Na slikama je izgledalo jednostavno i lepo,a uživo nisam krila oduševljenje.

VILA Tornik Zlatibor http://www.booking.com/Share-UIJ1ri

Vila se nalazi na nekoliko kilometara od Zlatibora, ususkana u prelepom malom vikend naselju Ribnice.Ribnice su poznate po predivnom jezeru koje je nadaleko poznato po svojoj lepoti. Malo i mirno mesto koje odiše prirodnim lepotama i u čijoj se blizini nalazi najviši vrh Zlatibora prelepi Tornik. Kada sam je ugledala odmah sam pomislila da su ovde inspiraciju pronašli mnogi pisci, jer Ribnica je stvorena za duga sanjarenja i jutra okupana najlepšim sunčevim zracima Osmeh domaćina i srdačnost sa kojim su nas dočekali učinili su da se osećam kao kod kuće.Pomislila sam ukoliko postoji raj ja sam upravo u njemu. Ceo ambijent odiše jednostavnošću i prefinjenim linijama tradicije upakovan sa odličnom preciznošću par modernih komada što doprinose utisku na oko posmatrača.Toplina i savršen spoj starog i modernog daju utisak kućice iz snova u kojoj svako od nas poželi da zauvek ostane.Tacno sam mogla sebe da zamislim kako pišem uz prva svitanja koja ovde izgledaju potpuno veličanstveno.Ribnica okupana prvim sunčevim zracima izgleda potpuno nestvarno,taj prizor oduzima dah i nešto je što toplo preporučujem svima koji žele da dožive nešto što će pamtiti zauvek.Nigde ni sneg nije toliko mekan kao savršen komad pliša koji te prosto mami da ga dodirnes rukom i osetis pod prstima.Obozavala sam prva jutra na terasi sa koje puca pogled prema planini gde se u daljini vide prvi skijaši kako neustrašivo savladavaju veličanstveni Tornik.Iz moje perspektive izgledali su kao neustrašivi vitezovi koji prkose cudima prirode.Nije ni čudo što je kralj Aleksandar bio oduševljen lepotama Zlatibora.Ovde svako može da se oseti kraljevski dok uživa u pogledu na neverovatne pejzaže koje mu planina pruža pred sobom.Uz mirise tek vrele pogače i obaveznim delicijama koje nam Šumadija pruža ljubomorno sam uživala u svakom trenutku kao bogovi sa Olimpa.Svez vazduh daleko od gradske vreve i netaknuti obronci mame posmatrače na lepotu obgljenu borovim šumama.

Rodjendan mog sina upotpuno je idilu u kojoj smo uživali punim plućima.Zlatibor je priča bez kraja i naprosto postoji pregršt zanimljivih mesta koje vas mame svojom bogatom istorijom i zanimljivim sadržajima.Ovaj put odlučili smo se da naša priča bude ispričana u kućici iz snova koja nas je razmazila toliko da smo teška srca rekli zbogom do sledećeg viđenja.Prepustili smo se njenim čarima i veći deo vremena provodili sa decom u snežnim čarolijama ribnickog kraja.

Bilo da izaberete Zlatibor zimi ili leti sacekace vas mnoštvo zanimljivih sadržaja za svačiji ukus.Ukoliko želite ambijent iz davnina sa prelepim pogledom i odmor za dušu Vila Zlatibor Tornik ostaje kao najbolja preporuka.Izlet do planine Tornik žičarom prava je mala avantura odakle puca pogled na četiri strane vredan milion dolara.Planina Tornik nudi vam zanimljive sadržaje tokom cele godine,pa je odličan izbor u sva godišnja doba.Necu preterati ako kažem da sam pronašla svoje mesto iz snova.

Pitomost i nadaleko poznata gostoljubivost zlatiborskog kraja,osmeh i ljubaznost naših dragih domaćina učinili su da smo se teška srca rastali od naše prelepe brvnare ali i već unapred zakazali neka nova druženja.Ostalo je još puno neispricanih tajni i lepota ribnickog kraja koje nas svojim lepotama pozivaju da uskoro opet prigrlimo zlatiborska svitanja.

Sari i Draganu našim dragim domaćinima i prijateljima….

Napomena : Photo by Danna Jovic

Svim posetiocima bloga ovom prilikom poklanjam popust na bilo koju destinaciju koju izaberete. Deli vas samo jedan Klik do putovanja iz snova !

https://booking.com/s/67_6/dankaa19

Posted in Stranica iz Dnevnika, Umetnost kulinarstva, Umetnost kuvanja, Umetnost Zivota

Novembarska Prica

Novembar lagano ispisuje svoje stranice.Dok u mislima udisem svežinu novembarskog jutra radujem se tiho novom danu.Prva kafa uz omiljenu pesmu i dan može da počne.Upravo takav lagan i leprsav uz zvuke radija.Dotaknem čaroliju prstima..i otputujem u detinjstvo…Pamtim mirise bakine kujne i umešnost sa kojom se lagano kretala po kuhinji kao po najlepšoj balskoj dvorani. Vremenom shvatiš da kuvanje jeste kao mešavina najlepših secanja pomešana sa najlepšim ukusima detinjstva.Uz malo ljubavi ako dodamo našu čaroliju ono se pretvara u najlepšu priču.I Čarolija je tu pred vama.

Volim da kuvam i da se poigravam sa ukusima ..a zapravo je ta ljubav pocela sa radjanjem dece. Kada sam se oslobodila onog da „to moram“ i da je kulinarstvo ustvari otkrivanje nas samih kroz jedan potpuno drugačiji svet onda sam počela da volim ono što kuvanje predstavlja. Vise ga nisam smatrala gubitkom vremena. Harmonija ideja, sklad ukusa i mirisa,kao vodjenje ljubavi i kulinarstvo je vrsta tajnog zavodjenja punog iznenađenja.

Tajna je jednostavna svako jelo možete obojiti svojim ličnim pečatom.Pocnite ispočetka i ne plašite se neuspeha.Potpuno je normalno da u početku to nije to. Potrebno je malo vremena i pozitivnih misli uz oslobađanje vašeg kreativnog duha da bi savladali osnovnu tehniku kulinarstva. Uz osnove lako možete doći do savršenstva.

Pripremite već probano jelo,sledeći put odstupite malo od dobro poznatog recepta.Zatvorite oci i dodajte nešto što volite,sjedite tu ljubav prema ukusima i mastu. Vazno je samo da naučite da se oslobodite čitanja recepta i bojazni da ako jelo pripremite na drugačiji način to neće ispasti dobro! Verujte mi na rec bice SAVRSENO!

Kuvanje treba da ima vaš lični pečat nešto što samo Vi umete, neki dodatak koji će biti samo vaša tajna koja će dati savršenu čaroliju. Za mene su pravi izazovi poznata jela naše kuhinje pripremljena na tradicionalni način,uz dodatak nečeg drugačijeg. Spoj tradicije i kulture sa modernim cesto moze dati savrsena jela. Priprema jela na način na koje su naše bake kuvale me fascinira, jer priznacete nikad ni jedno jelo nema onakav ukus i miris kao kad se pripremalo na starim pećima iz koje se već pušila tek gotova domaca pogaca. Jela kuvana u zemljanim loncima su savršena,gotovljenje jela u njima je magija. Domaca mast daje onaj fini smek jelu koje dobro pamtimo a i svakako je zdraviji način kuvanja jela. Ako imate mogućnost odbacite moderne novotorije i vratite peć na drva nema apsolutno ništa lepše od kuvanja na tradicionalan način.Priznajem dolazim u iskušenju da celokupan radni prostor oplemenim detaljima iz vremena naših baka.

Bogatstvo kulturnog nasleđa i mesta u kome živim omogućilo mi je da probam jela različitih naroda i „ukradem“ ono najbolje i spojim sa kulturom naroda kome pripadam. Neka jela dobila su potpuno drugačiji ukus, a ponegde sam uspela da sačuvam ono najbolje i spojim u jedinstvo ukusa.Najvaznije je upusti se u igru i osloboditi se ustaljenih pravila.

Oslobodite vašu kreativnost pustite da vas povedu u jedinstven svet kulinarstva,jel verujte mi na reč hrana je ne samo potreba ona je i STAST i igra neslućenih dimenzija. Ona je afrodizijak,budi naša uspavana čula.Kada kuvate zamislite sebe kao neponovljivog Maga,ljubavnicu koja željno iscekuje svog ljubavnika. Odbacite nepotrebne stege i uplovite u svet najlepših ukusa,posmatrajte kuvanje kao igru zavodjenja. Nekada su se prave dame prepoznavale i po umešnosti kuvanja. Prema tome budite vladarka njegovog srca ali i vladarka njegovih čula. Zavedite vašeg muškarca neponovljivom ukusima.Budite omiljena mama podarite svojoj deci uživanje u posebnim jelima.Nazovite ih njihovim imenima i napravite porodičnu magiju i praznik usred novembra. Budite originalna,hrabra i svoja.Neka kulinarstvo bude vaše drugo ime i sinonim zadovoljstva!

Prijatno !

napomena : fotografije preuzete sa http://www.pinterest i http://www.pexels

Hello September

Septembar polako ispisuje svoje stranice.Priznajem teško mi je da se vratim u realnost svakodnevnog života nakon letovanja.Imam taj mali luksuz da uzmem produženi godišnji odmor.Kada ste mama male dece onda koristite taj “ epitet“ to je nešto što naučite vremenom.Uzmi sada i odmah..

Photo by Manuel Orero Galan

Namerno moji postovi kasne.Kazem namerno jer znam koliko ima u septembru briga i svakodnevnih problema kojima se bavi svaka žena.Neko je sa ponosom ispratio svog djaka prvaka,smeh i uzbuđenje.Izmedju tih uzbuđenja djak prvak nije video sabiranje i šaputanje roditeljai ono nizbezno pitanje “ Kako izdržati do prvog u mesecu?!“.Danas spremiti djaka za školu je poduhvat od kojeg mnoge roditelje zaboli glava.Oni srećniji koristiće poslednje dane septembra da bi konačno otputovali na dugo zasluženi odmor.Septembar nekome prija,a nekome donosi brige.Neki će doći ili otići na neku egzotičnu destinaciju.Mirisace na more,nosiće talase i šum smirenosti.Ljubomorno će čuvati svoje uspomene do sledećeg leta.Mame prvaka odahnuce tek u novembru kada shvate da je njihova beba učinila taj važan korak u svom životu.Jer biti djak prvak oduvek je značilo dika i ponos u porodici.Toga su svesna i deca.Tu euforiju preneli smo na njih,oni su odvažni kao mali vojnici srećni što kreću u novu avanturu u svom životu.Izmedju školskih briga i trčanja da se ugrabi sveska više na nekoj akciji,septembar mirise na naninu zimnicu.Ruke naših vrednih domacica,mama i baka pripremaju zimnicu.Mirise septembar na detinjstvo.Mirise na onaj dobro poznati miris koji smo tako voleli i krili se po spajzu da ugrabimo tek napravljen ajvar često uhvaćeni u tom nevaljalstvu. Septembar budi nostalgiju i nosi sećanja na kuhinje naših baka.Mirisu ulice i kvartovi.Kao nekada.

Photo by Danna Jovich

Često se osmehnem sećajući se svojih vragolija u divna jesenja jutra.A onda čujem opet taj divan šum talasa i dah života koje more nosi.Ogromno plavetnilo i pučina.Gledam u svoje kamencice koje sam donela sa mora ….mmmmm još imaju onaj dobro poznati miris.Izmedju misli vraca me u realnost glas mojih vragolana.Zivot teče svojim nezaustvaljivim tokom.Izmedju briga i priča sa letovanja setim se i uspomena iz detinjstva.Ususkana u svom malom raju vrtim kamenčić u ruci kao dragocenu amajliju.

Adio amore negde u mislima poljubim more i krećem u nov septembarski dan okupan suncem.

Photo by http://www.pexels.com

Posted in LETO, psihologija zivota, Stanje duse, Stranica iz Dnevnika, Umetnost Zivota

VARLJIVO LETO

Kad umemo da uzivamo pronacicemo lepotu u svakodnevnim stvarima. Kada ne umemo smetace nam sve.U svemu cemo videti nesto negativno i pronalaziti mane .

Ovo leto ma koliko da smo mu se radovali,kao da nas je zaboravilo..Obojilo nam je dane kisom.Nisam od onih koji posustaju,trazim lepotu u malim stvarima.Jeste primetili kako vazduh mirise nakon kise? Jeste li pronasli lepotu u dobovanju njenih kapljica??

Zaista ne mora biti sve tako sivo i depresivno,vazan je trenutak ovde i sada. Udahnite svez vazduh,sklopite oci i bacite se u ispunjavanje svojih kisnih dana.Dugi razgovori sa prijateljima uz toplu soljicu kafe ili citanje neke dobre knjige.Ako niste otputovali na neke lepe destinacije,upoznajte svoj grad iz nove perspektive. Pronadjite neka nova zanimljiva mesta i sklopite neka nova prijateljstva.

Svet moze da bude lep,ako mi to zelimo! Udahnimo mu nove boje i mirise..

Kada ste zadnji put dozvoleli sebi nesto detinjasto? Kada ste gacali po baricama kao dete i uzivali u sljapkanju?Ovo je pravi trenutak! Osetite opet magiju detinjstva bar na tren.

Ples na kisi zasto da ne ? Ima milion lepih i neobicnih stvari kojima mozete obogatiti varljivo leto.Pametan covek u svemu ce traziti inspiraciju i nece trositi svoje vreme uzalud.Uzivajte u prirodi i svim njenim blagodetima.Ne dozvolite da vas savlada tuga i sivilo.Zapevusite neku lepu pesmu i krenite u nove avanture.

Napisite neku lepu pesmu,nije vazno da li ste talentovani ili ne. Uradite nesto potpuno drugacije dopustite sebi da iskocite iz koloseka svakodnevice.Iskljucite se od losih stvari i negativnih ljudi.Budite vazni sebi,posvetite sebi svako kisno jutro.Kupite buket svezeg cveca i njime oplemenite vas zivotni prostor.I najmanja promena imamice vam osmeh.Posvetite se uredjivanju za pocetak unosite jedan efektan detalj rezultat ce biti sjajan. Kisni dani su idealni da se posvetite nekom hobiju koji ste zapostavili.

Upisite neki kurs naucite nesto novo i korisno.Ako ste mama uzivajte sa svojom decom improvizujuci i smisljajuci predstave u kojima cete svi uzivati.Utonite sa njima u svet detinjstva i detinjarija pustite da vam deca pokazu kako se uziva i zabavlja.Pravite zajedno kolace neobicnih oblika,neka vam kuca zamirise zanosnim mirisima pecenih kolaca kao iz doba nasih baka.Uzivajte u dugim mazenjima i igrarijama u krevetu,mamin i tatin krevet je prava mala tvrdjava za deciju mastu.

Pronadjite nacin da pobedite varljivo leto,osmehnite se i smislite nesto potpuno otkaceno.Koga briga? Bitno je da je vama lepo.Zaljubite se u svet oko sebe ..sarmirajte potpunog stranca i uzivajte u koketiranju .Uradite sve sto vas cini srecnom..i uzivajte u zagrljaju posmatrajuci kisu..

Svet je lep kada sanjamo..

Sve fotografije preuzete sa Pinterest

Posted in moda, Modna ikona, Stranica iz Dnevnika, Style, TREND, Za Sva Vremena

KULTURA OBLACENJA

Kada je Nenad Jezdic poznati glumac na realan i surov nacin okarakterisao danasnje oblačenje i stil pojedinih zena kao vulgaran i nametljiv mnogi su se pobunili.Time je gospodin Jezdic rekao ono sto mi svi znamo da nam se nameće razgolicen „stil“ starleta i pevacica.

Njegovo realno sagledavanje celokupne kulture i drustva je bas ono sto fali pojedinim ljudima,zapravo priznanje da smo daleko od iste te kulture i da nam se vec vec godinama baca prasina u oci prihvatanjem pomerenih vrednosti i totalnom zamenom teza.Zene nisu razgolicene,one hodaju polugole i gole.Kada nam kulturu stvaraju i dihtiraju osobe sa dna drustvene lestvice i kada im je nepravedno dat veliki prostor u medijima,onda i ne cudi popularizacija sunda i kica.Pojedine dame su uspele da sačuvaju svoj lični pečat i da se izdvoje iz mase odnosno gomile takozvane vladajuće „elite“.

Nismo zaboravili devedesete ni veliku promociju turbo folk kulture koja je donela totalan pad svih vrednosti.Ako setimo glavnih „zvezda i zvezdica“ nije teško zaključiti da stvari nisu odmakle daleko,iako smo mislili da smo sa erom devedesetih završili.

Zena i njen lični stil kao da su “ izgubili kompas u vremenu“.Sve je više klonova, a malo je onih koji umeju da se obuku(više svuku) utapajuci se u neki opšti trend.Davno je čuvena glumica Odri Hepbern rekla da modu treba da nosite vi a ne ona vas,napominjući da je stil jedne zene vecan, a da je moda prolazna.Mnogi je nisu poslušali umesto da tragaju za svojim stilom i licnim pecatom utopili su se u gomilu gubeći svoju ženstvenost.Sa druge strane imamo ogroman broj žena koje ne prihvataju da više nisu mlade,pa tako imamo i trend zataskavanja godina i urnebesnih kombinacija koje ne pristaju ni mladima a kamoli ženama u određenim godinama.To ne znači da žena ne treba da se doteruje i vodi računa o sebi ,to znači da treba da prihvatimo način na koji starimo,a ne da pristanemo da budemo taksene marke i vristece etikete.Svaka godina i bora ženi daju odredjenu dozu ženstvenosti,stil žene menja se sa njenim sazrevanjem. Potpuno je normalno da ne nosite istu odeću sa dvadeset i četrdeset.Kroz vreme menjaja nam se stil i shvatanje mode.Rekla bih da ovo ne važi za sve.Imamo armiju žena koje totalno pogrešno kopiraju stil javnih ličnosti,nesrazmerno svojim godinama.Teznja da zauvek ostanemo mlade ne nameće se ona je nešto pod moranje.

Ipak stil i pečat pravih dama postoji.To su one žene koje znaju šta žele i koje jasno razlikuju kvantitet od kvaliteta.Uopste nije važno da li će nam orman biti pun vristecih etiketa,prava dama zna da je potrebno tek nekoliko kvalitetnih i svevremenih komada da bi izgledale potpuno drugačije .Trend je samo trend i menja se iz sezone u sezonu,umesto što pratite trendove i kupujete sve što vam padne pod ruku,izaberite par efektnih komada u kojima ćete izgledati veličanstveno!

Žene često ne razmišljaju kakvu poruku šalju svojim oblačenjem,lep negovan izgled nije dovoljan važno je i nacin na koji se oblačimo( svlacimo) i utisak koji na sagovornika ostavljamo.

Umesto prolaznosti izaberite svevremenost.Umesto jeftinih komada odeće i gomile trendi odeće birajte komade koje će vas činiti elegantnom i isticati na pravi način vaš stil.U moru jeftinijih kopija budete originalni.Ne podlezite prolaznosti i trendu.Ucite od najboljih,i radite na sebi verujte nas javi pol itekako ume da ceni zene od stil.Umesto da slepo pratite tren budite ispred svih trendova birajući onaj svoj,koji ce na najbolji nacin naglasiti vasu licnost.Ucite modne lekcije i mudrosti od modnih ikona cije se izgovorene reci i danas pamte i citiraju.Dzeki Kenedi,Odri Hepbern,Ledi Di samo su neke od velikih modnih ikona za sva vremena.

Ne zaboravite da senzualnost jedne dame nije u njenom otkrivanju svih atributa,muskarci vise vole kad im zagolicate mastu.Ne dozvolite da Vasa eroticnost predje granicu i pretvori se u vulgarnost i neukus.Bunt koji je karakteristika mladosti ipak nije odlika pravih dama.Nikako nemojte pokusavati da budete nesto sto niste jer cete u najmanju ruku izgledati smesno.Isprobavajte razlicite komade odeće ali naucite da odeću iskoristite na najbolji mogući nacin prikrivajući,a ne otkrivajući svoje nedostatke.

Pored komada odeće ne zaboravite da osmeh i lepo vaspitanje cine zenu posebnom.Ni najskuplji komadi odeće ne mogu da prikriju nasu licnost i neobrazovanost.Komad odece je ipak samo komad odeće.Biti dama sa velikim D.ogleda se i u nacinu ophodjenja prema drugim ljudima.Govor tela otkriva mnogo vise o nama i salje nesvesnu ili svesnu poruku o nama.Stil pravih dama je mnogo vise od skupih krpica i imitacije trendova.

Napomena: Sve fotografije preuzete su sa Pinterest-a

Posted in psihologija zivota, Stanje duse, Stranica iz Dnevnika

„Godina prodje,dan nikad“

Gubitak drage osobe predstavlja za svakog čoveka ogroman bol koji ga neretko prati čitavog života.

Priznajem da mi se ceo svet srušio kada sam izgubila oca,ne postoje reči kojima bi tačno opisala moje tadašnje stanje.Sve ono što sam gledala poslednjih dana,i kroz šta sam prošla potpuno me zaledilo.Kao da nisam disala ni postojala.Bili smo neraskidivo vezani,kao jedinica nikad i nisam poverovala da ga zaista nema.Ispratila sam ga u neverici i bolu koji me je obuzimao i kad disem.Najteze mi je bilo da decu postedim toga,da nastavim da budem ono što jesam vesela i nasmejana osoba.Ali..nisam imala pravo da ih izlazem patnji i bolu koji mi se jasno ocitavao na licu i u svakom pokretu.

Priznajem trošila sam zadnje atome snage da bih izdržala do večeri,a onda sam potpuno ophrvana bolom dala suzama da teku.Ja tada nisam plakala,ja sam jaukala u sebi i gušila se u sopstvenom bolu.Svaki put sam sebe pitala da li sam mogla da ga spasem i nisam mogla da se pomirim sa trenutkom da nisam bila tu da se oprostim.To me je zaista gušilo.Nisam uspela da mu kažem koliko ga volim,a toliko toga je ostalo nedorečeno.Sve u meni je danima plakalo.Cinilo mi se da kraja nema,da će me bol savladati..

Nisam mogla da se oprostim,da sebi priznam da sam ga zauvek izgubila.Ponasala sam se kao da sam ga ispratila na put ,daleki put i da cemo se jednog dana sresti.Ti prvi dani ostali su u meni zauvek,ta borba i pitanje hocu li moci da nastavim sama dalje,hoću li imati snage.Svoju tugu utapala bih nakon što odvedem dete u vrtić ,odlazila sam svakodnevno na njegovo večno prebivalište.Tamo bih u tišini naglas izgovarala sve što nisam mogla i imala vremena da izgovorim.Nakon toga vraćala bih se mladjem detetu i davala mu najlepši osmeh na svetu.Nisam dozvoljavala nikada da me vidi tužnu,iako sam čula njegov korak mesecima unazad,ili videla njegov lik u ljudima oko sebe.Bilo je preteško nastaviti sa normalnim životom.

Moj Tata …Moje sve na svetu,moj princ i neko ko me je toliko voleo i čuvao …Zar ga nema više ? Kako je mogao tako da ode …i zašto? Zar nismo mogli bar da se oprostim?! …Hiljadu puta dnevno postavljala sam pitanja potpuno sludjena bolom.Taj osećaj samoće i saznanje da sam ga zauvek izgubila zarili su se u moje srce kao komadi stakla.Osecala sam se napušteno i slomljeno,iza lažnog i usiljenog osmeha krila sam svoj bol.Raspadala sam se iznutra na hiljadu komadica.

Prvi dani bili su najtezi,bila sam razapeta izmedju dvoje male dece,majke koja nije mogla da prihvati tatin odlazak,i ogromnog bola koji sam gušila pred decom.Ni sama ne znam kako sam izdržala.Poricanje da nije otišao polako se pretvaralo u ljutnju i bes.Bila sam besna na sve..Na sebe,na tatu,na svet oko sebe.U tom periodu,suprug je otišao na rad u i inostranstvo.Dakle podnela sam sve sama,jer majka nije mogla ni da odreaguje kako treba potpuno nema od svog bola.Morala sam da budem jaka za sve,morala sam sebe da nateram da se ne zaplačem pred svima.Neizmerni trenuci preispitivanja života i uspomena pomogli su mi da prevazidjem prve mesece da bih na kraju prihvatila da se nece vratiti.Ma koliko da sam želela da je tu pored mene i ma koliko da mi je nedostajao prihvatila sam tu bol i naučila da živim sa njom.

Suze nisu lek,ali jesu emotivno pražnjenje ..Dala sam sebi vremena da prihvatim stvari kakve jesu,nisam pozurivala sebe.Svakodnevni odlazci na groblje pomogli su mi da naučim da živim sa tim, da bar na takav način olaksam sebe pričajući mu sve što želim.I vremenom nije došao zaborav, ali je sam dopustila sebi da prihvatim taj bol kao neminovnost i konačnost.Sacuvala sam svaku uspomenu na oca,sve što mi je govorio ili uradio postalo je deo mene na najlepši mogući način.I onog trenutka kada sam shvatila da je zapravo moj otac izabrao taj put,shvatila sam da nemam pravo da ga sprecavam niti da mu zameram,da nema mesta za ljutnju .Trpeo je ogromne bolove,nas predposlednji susret mi je zauvek ostao u sećanju jer sam duboko u sebi znala da je poslednji,ipak sam usla kod njega bez suza i zamolila ga da pokuša da dobije ovu bitku ili da se prepusti.Svi su znali da jedino ja mogu da pokušam da mu dam snagu da se izbori.Izgovorila sam te reči i sećam se njegovih očiju koje su već počele da se opraštaju.Tada nisam mogla da prihvatim istinu,želela sam da ustane,želela sam da vidim čoveka koji se bori.Nisam mogla da prihvatim KRAJ.

Gajila sam nadu,ona je bar poslednja umirala da će sve biti kao pre..Izgovorila sam te reči,dok mi se srce stezalo,bila sam toliko jaka u tim trenucima,da bih često sada kada setim pitala sebe kako se tada nisam slomila dok sam mu govorila da ustane i da se bori.Znala sam da je razumeo,jer je uvek znao i govorio mi da sam “ previše jaka“.Cesto razmiljam da je otisao spokojan jer je znao tu moju jacinu sa kojom sam uvek isla kroz zivot.Uvek se cudio mojoj snazi i energiji sa kojom bih radila neke stvari ili dok bi se borila da dokazem i odbranim svoj stav.Znao je to,znao je da ce mi biti potrebno vreme,ali da cu razumeti.Bol koji nastupa nakon gubitka razumeju samo oni koji su tu bol jednom iskusili.Moja vezanost za oca je bila tolika da nikada nisam mogla da razgovaram o smrti.To je bilo nešto od čega sam bezala,znala sam da ću jednom morati da se oprostim kad za to dodje vreme,ali kad je taj dan došao bila sam iznutra“mrtva“ i potpuno slomljena.Bila sam u totalnom šoku i haosu.Samo što sam taj bol nosila kao krst,koji me je pekao toliko da prvih meseci nisam mogla da zaspim guseci se u agoniji.

Periodi uzasnog nedostajanja smenjivali su se periodima ljutnje.

Svi su mi bili krivi za sve.Sve dublje sam tonula u unutrašnju depresiju,koja se kosi sa mojom ljubavi prema zivotom.Smetale su mi reci utehe,zelela sam samocu od svih.Za decu sam stvorila savrsenu bajku punu neznosti ,a sa druge strane ja sam ponirala u bes i razocaranost.Koliko god da znamo da zivot tece dalje,da povratka nema,najteže je prihvatiti konacnost necega.Ipak nisam potonula u mrak,u takvim trenucima covek ne treba da bude sam ma koliko to zeleo.Okruzila sam se pozitivnim ljudima i dopustila sebi da polako izadjem iz te“ ljusture“ u koju sam bezala.Moja ljubav prema zivotu i svetu koji me okružuje ucinila je da prihvatim polako tatin odlazak.Nisam prihvatila smrt,ali jesam njegov odlazak.Kada izgubite nekog dragog najvažnije je da sebi date vremena da prihvatite da te osobe vise nema.Odnosno njeno fizičko odsustvo,i da shvatite da to odsustvo ne znaci da tu osobu gubite i u duhovnom smislu.Ona postaje vasa zvezda vodilja i andjeo cuvar koji ce biti uvek tu uz vas.Nakon skoro godinu dana cini mi se da je vreme stalo i da se nije nista promenilo od odnog dana kada sam ga videla poslednji put.Cesto pricam sa tatom u mislima,prisecam se njegovih reci ili trgovanja u datim okolnostima.

Nedavno sam srela tatinog poznanika i zaista sam bila srecna kad je govorio o tome koliko je dobrote bilo u mom ocu.Bio je toliko jednostavan i pun saosećanja za druge.Srce mi se ispunilo najneznijim osecanjima.Tada sam shvatila da je morao da ode na neko drugo bolje mesto,ali da je svojim odlaskom je ispisao najlepšu stranicu o sebi.Ljudi ga pamte kao coveka koji je imao toplinu za svakog,tu dobrotu koja je bila njegova Aura celog života.Moj zivot je zapravo njegov,kroz mene on zivi na najlepši mogući nacin,kao sto cu i ja jednog dana ziveti kroz svoju decu.Pa ima li onda lepseg poklona koji mi je ostavio?! Taj zivot posle zivota,to saznanje da dok disem disacemo zajedno.Nije on umro samo je malo zastao i otisao da se odmori od ovozemaljskih putasestvija.

Nista na ovom svetu nije konacno,nasa LJUBAV je beskonačna i besmrtna …I nista na ovom svetu nije toliko lepo kao roditeljska ljubav.

Tata gde god bio Volim Te …

14.07.2017 -14.07.2018.