Posted in Odmor, Putovanje, Umetnost Zivota

PUTOVNJE IZ SNOVA ( mini vodic do savrsenog putovanja)

Iako je leto u punom jeku,možda spadate u red onih koji se još nisu odlučili gde će provesti godišnji odmor .Želite li da isprobate nešto drugačije?

U svetu su veoma popularna Last minute ponude koje su odlične kada brzo treba da odlučimo gde putovati,i kada početi sa pakovanjem stvarčica.Osim toga one su i jeftinije što znači imaju i svoju praktičnu stranu koja puno znači ušteda kućnog budžeta.Kod nas su ovaj sistem rezervisanja smeštaja,leta,prevoza promovisale turističke agencije,ali ukoliko želite sami da pronađete odličan smeštaj a imate malo vremena da se odlučite evo nekoliko korisnih sajtova koji vam mogu biti od koristi :

  • Booking.com. Sve opcije su dostupne i na našem jeziku,sajt sadrzi i recenzije koje vam svakako mogu biti od pomoći kada birate željenu destinaciju.
  • Hotels.com. Smeštaj u hotelima sirom sveta,cifra od 240 hiljada hotela zvuči impozantno zar ne? Osim toga dostupni su vam i kodovi za popuste.
  • JetsetterNow. Putujete za Ameriku i treba vam smeštaj odma? Nema problema pretražite smeštaj uz pomoć fotografija ili pak bukirajte direktno iz aplikacije. Priznajte zvuči savršeno!
  • HotelTunight.com. Smeštaj sa različitim popustima već večeras i to širom celog sveta
  • Last Minute Travel. Sajt koji objedinjuje sve Last minute ponude širom sveta,rezervacije za prevoz,letove.
  • Priceline Pretraga se zasniva na osnovu cene koja vama odgovara i za tu cenu dobićete najbolje ponude.
  • Secret Escapes Smeštaj u hotelima koji su jeftiniji,ponude za luksuzne hotele,krstarenja,egzotične destinacije.Hoteli mogu biti i do 70 pošto jeftiniji,zatim vam se nude akcije.Morate priznati apsolutno zvuči primamljivo.
  • Orbitz nudi pogodnosti ako bukirate smeštaj u narednih 48 sati.Na njemu možete pronaći i pakete sa letom,prevozom,Rent a car i još mnogo ponuda.
  • Travel Republic Sjajne ponude za smeštaj,saveti ,blogovi,preporuke gde možete provesti svoje vreme na putovanju.
  • Travelocity Ako rezervišete smeštaj u narednih 24h čekaju vas razne pogodnosti plus saveti šta možete da obidjete na putovanju.

  1. Hopper Aplikacija koja nudi ne samo najjeftinije letove već i najbolje vreme za putovanje.
  2. TripAdvisor Jedan od najvećih sajtova za putovanja,sadrži preko 200 miliona recenzija korisnika.
  3. Hotwire bukirate Last Minute Letove,uštedite na hotelskom smeštaju ili iznajmiti automobil po sto jeftinijoj ceni.
  4. Airbnb Zelite li nešto drugačiji smeštaj? Dosta vam je hotela ? Iznajmite smeštaj od lokalnog stanovništva ,osećate se kao kod kuće.
  5. TripCase Sadrzi informacije o putovanjima i kompanijama,povezite se sa svetskim kompanijama i saznajte sve sto vas interesuje vezano za kompanije i putovanja.
  6. Roadtrippers – Posedujete avanturistički duh? Napravite svoju mapu putovanja,istrazite neverovatna mesta.Korisni saveti za putovanja,mape,fotografije i još puno toga možete pronaci.
  7. Trrip Želite da imate najboljeg vodiča i da upotpunite svoju avanturu? Na pravom ste mestu.Savrsen sajt za vas.
  8. Roomorama Ljubitelji ste privatnih kuća i apartmana? Onda vam toplo preporučujem ovaj sajt gde ćete pronaći svoj savršen privatni smeštaj .
  9. Trivago – Sajt za upoređivanje cena hotela,uporedjujte cene preko 800 hiljada hotela i preko 250 sajtova za rezervacije.Cene koje se prikazuju dolaze od brojnih hotela i sajtova za rezervacije kao što su Expedia i Booking.com.

Welcome Beyond http://www.welcomebeyond.com Sajt koji nudi rezervaciju najzanimljivijih mesta širom sveta. Ovde možete pronaći jedinstven,zanimljiv i potpuno drugačiji smeštaj.Na njihovoj listi možete videti luksuzne hotele,ali sa druge strane i rusticne, dizajnerske ili minimalistički uradjene hotele. Svako odabrano mesto mora imati “ ono nesto“ posebno sto ga izdvaja od ostalih mesta.Osim recenzija,tu si i intervjui sa vlasnicima.Svako od mesta koje se reklamira mora dakle ispunjavati odredjene uslove,dakle neki od najluksuznijih hotela nece se naci na ovom sajtu zato sto ne ispunjava ono sto ga cini jedinstvenim i posebnim.Sa druge strane nacicete i hotele ciji je smestaj zaista jeftin ali koji imaju svoj lični pečat koji ih izdvaja od ostalih ponuda.

Fathom http://www.fathomaway.com Sajt koji se bavi pitanjima koja slede nakon sto stignete do zeljene destinacije npr Gde je najbolje obedovati?Gde kupovati?Preporuke za bed&breakfast mesta, preporuke za zanimljive restorane odma iza ugla. Uz gomilu korisnih saveta vas odmor ce biti prava bajka.

i-ESCAPE Posvećen je malim smestajnim kapacitetima na njihovoj listi je 1200 imanja u 50 zemalja sirom sveta.Temeljan pristup i detaljne informacije. Uz detaljne opise hotela i apartmana mozete procitati detalje o samom smestaju,kraju gde se nalazi i preporuke za zanimljivosti i turististicke atrakcije mesta.Ono sto je svakako zanimljivo i sto je prednost jeste sto uz preporuke smestaja imate navedene ne samo dobre strane vec i mane hotela.Priznacete sasvim objektivan pristup tako da mozete u potpunosti imati pravu sliku zeljenog odredišta.Pratite akcije koje nudi ovaj sajt i imacete sjajnu priliku da rezervišete divna mesta po neverovatnoj ceni.

Kiwi Collection http://www.kiwicollection.com Sajt posvecen rezervaciji luksuznih hotela,od kojih vecina ima pet zvezdica. Nista manje nisu luksuzni ni oni sa cetiri zvezde. U ponudi su 2500 hiljade hotela u 134 zemlje,povezani su i sa privatnom drustvenom mrezom A Small World poznatoj po najzahtevnijim putnicima.Sajt je posvecen trendseterima,spremnim da za svoja zadovoljstva izvoje dosta novca.

Dakle mogućnosti je bezbroj,vase je samo da odaberete savrsen sajt za vase idealno putovanje i da se opustite u savrsenom ambijentu.

Zelim vam Srecan Put i puno uzbudljivih avantura !

Napomena: Slike preuzete sa Pinterest-a

Advertisements
Posted in LETO, psihologija zivota, Stanje duse, Stranica iz Dnevnika, Umetnost Zivota

VARLJIVO LETO

Kad umemo da uzivamo pronacicemo lepotu u svakodnevnim stvarima. Kada ne umemo smetace nam sve.U svemu cemo videti nesto negativno i pronalaziti mane .

Ovo leto ma koliko da smo mu se radovali,kao da nas je zaboravilo..Obojilo nam je dane kisom.Nisam od onih koji posustaju,trazim lepotu u malim stvarima.Jeste primetili kako vazduh mirise nakon kise? Jeste li pronasli lepotu u dobovanju njenih kapljica??

Zaista ne mora biti sve tako sivo i depresivno,vazan je trenutak ovde i sada. Udahnite svez vazduh,sklopite oci i bacite se u ispunjavanje svojih kisnih dana.Dugi razgovori sa prijateljima uz toplu soljicu kafe ili citanje neke dobre knjige.Ako niste otputovali na neke lepe destinacije,upoznajte svoj grad iz nove perspektive. Pronadjite neka nova zanimljiva mesta i sklopite neka nova prijateljstva.

Svet moze da bude lep,ako mi to zelimo! Udahnimo mu nove boje i mirise..

Kada ste zadnji put dozvoleli sebi nesto detinjasto? Kada ste gacali po baricama kao dete i uzivali u sljapkanju?Ovo je pravi trenutak! Osetite opet magiju detinjstva bar na tren.

Ples na kisi zasto da ne ? Ima milion lepih i neobicnih stvari kojima mozete obogatiti varljivo leto.Pametan covek u svemu ce traziti inspiraciju i nece trositi svoje vreme uzalud.Uzivajte u prirodi i svim njenim blagodetima.Ne dozvolite da vas savlada tuga i sivilo.Zapevusite neku lepu pesmu i krenite u nove avanture.

Napisite neku lepu pesmu,nije vazno da li ste talentovani ili ne. Uradite nesto potpuno drugacije dopustite sebi da iskocite iz koloseka svakodnevice.Iskljucite se od losih stvari i negativnih ljudi.Budite vazni sebi,posvetite sebi svako kisno jutro.Kupite buket svezeg cveca i njime oplemenite vas zivotni prostor.I najmanja promena imamice vam osmeh.Posvetite se uredjivanju za pocetak unosite jedan efektan detalj rezultat ce biti sjajan. Kisni dani su idealni da se posvetite nekom hobiju koji ste zapostavili.

Upisite neki kurs naucite nesto novo i korisno.Ako ste mama uzivajte sa svojom decom improvizujuci i smisljajuci predstave u kojima cete svi uzivati.Utonite sa njima u svet detinjstva i detinjarija pustite da vam deca pokazu kako se uziva i zabavlja.Pravite zajedno kolace neobicnih oblika,neka vam kuca zamirise zanosnim mirisima pecenih kolaca kao iz doba nasih baka.Uzivajte u dugim mazenjima i igrarijama u krevetu,mamin i tatin krevet je prava mala tvrdjava za deciju mastu.

Pronadjite nacin da pobedite varljivo leto,osmehnite se i smislite nesto potpuno otkaceno.Koga briga? Bitno je da je vama lepo.Zaljubite se u svet oko sebe ..sarmirajte potpunog stranca i uzivajte u koketiranju .Uradite sve sto vas cini srecnom..i uzivajte u zagrljaju posmatrajuci kisu..

Svet je lep kada sanjamo..

Sve fotografije preuzete sa Pinterest

Posted in moda, Modna ikona, Stranica iz Dnevnika, Style, TREND, Za Sva Vremena

KULTURA OBLACENJA

Kada je Nenad Jezdic poznati glumac na realan i surov nacin okarakterisao danasnje oblačenje i stil pojedinih zena kao vulgaran i nametljiv mnogi su se pobunili.Time je gospodin Jezdic rekao ono sto mi svi znamo da nam se nameće razgolicen „stil“ starleta i pevacica.

Njegovo realno sagledavanje celokupne kulture i drustva je bas ono sto fali pojedinim ljudima,zapravo priznanje da smo daleko od iste te kulture i da nam se vec vec godinama baca prasina u oci prihvatanjem pomerenih vrednosti i totalnom zamenom teza.Zene nisu razgolicene,one hodaju polugole i gole.Kada nam kulturu stvaraju i dihtiraju osobe sa dna drustvene lestvice i kada im je nepravedno dat veliki prostor u medijima,onda i ne cudi popularizacija sunda i kica.Pojedine dame su uspele da sačuvaju svoj lični pečat i da se izdvoje iz mase odnosno gomile takozvane vladajuće „elite“.

Nismo zaboravili devedesete ni veliku promociju turbo folk kulture koja je donela totalan pad svih vrednosti.Ako setimo glavnih „zvezda i zvezdica“ nije teško zaključiti da stvari nisu odmakle daleko,iako smo mislili da smo sa erom devedesetih završili.

Zena i njen lični stil kao da su “ izgubili kompas u vremenu“.Sve je više klonova, a malo je onih koji umeju da se obuku(više svuku) utapajuci se u neki opšti trend.Davno je čuvena glumica Odri Hepbern rekla da modu treba da nosite vi a ne ona vas,napominjući da je stil jedne zene vecan, a da je moda prolazna.Mnogi je nisu poslušali umesto da tragaju za svojim stilom i licnim pecatom utopili su se u gomilu gubeći svoju ženstvenost.Sa druge strane imamo ogroman broj žena koje ne prihvataju da više nisu mlade,pa tako imamo i trend zataskavanja godina i urnebesnih kombinacija koje ne pristaju ni mladima a kamoli ženama u određenim godinama.To ne znači da žena ne treba da se doteruje i vodi računa o sebi ,to znači da treba da prihvatimo način na koji starimo,a ne da pristanemo da budemo taksene marke i vristece etikete.Svaka godina i bora ženi daju odredjenu dozu ženstvenosti,stil žene menja se sa njenim sazrevanjem. Potpuno je normalno da ne nosite istu odeću sa dvadeset i četrdeset.Kroz vreme menjaja nam se stil i shvatanje mode.Rekla bih da ovo ne važi za sve.Imamo armiju žena koje totalno pogrešno kopiraju stil javnih ličnosti,nesrazmerno svojim godinama.Teznja da zauvek ostanemo mlade ne nameće se ona je nešto pod moranje.

Ipak stil i pečat pravih dama postoji.To su one žene koje znaju šta žele i koje jasno razlikuju kvantitet od kvaliteta.Uopste nije važno da li će nam orman biti pun vristecih etiketa,prava dama zna da je potrebno tek nekoliko kvalitetnih i svevremenih komada da bi izgledale potpuno drugačije .Trend je samo trend i menja se iz sezone u sezonu,umesto što pratite trendove i kupujete sve što vam padne pod ruku,izaberite par efektnih komada u kojima ćete izgledati veličanstveno!

Žene često ne razmišljaju kakvu poruku šalju svojim oblačenjem,lep negovan izgled nije dovoljan važno je i nacin na koji se oblačimo( svlacimo) i utisak koji na sagovornika ostavljamo.

Umesto prolaznosti izaberite svevremenost.Umesto jeftinih komada odeće i gomile trendi odeće birajte komade koje će vas činiti elegantnom i isticati na pravi način vaš stil.U moru jeftinijih kopija budete originalni.Ne podlezite prolaznosti i trendu.Ucite od najboljih,i radite na sebi verujte nas javi pol itekako ume da ceni zene od stil.Umesto da slepo pratite tren budite ispred svih trendova birajući onaj svoj,koji ce na najbolji nacin naglasiti vasu licnost.Ucite modne lekcije i mudrosti od modnih ikona cije se izgovorene reci i danas pamte i citiraju.Dzeki Kenedi,Odri Hepbern,Ledi Di samo su neke od velikih modnih ikona za sva vremena.

Ne zaboravite da senzualnost jedne dame nije u njenom otkrivanju svih atributa,muskarci vise vole kad im zagolicate mastu.Ne dozvolite da Vasa eroticnost predje granicu i pretvori se u vulgarnost i neukus.Bunt koji je karakteristika mladosti ipak nije odlika pravih dama.Nikako nemojte pokusavati da budete nesto sto niste jer cete u najmanju ruku izgledati smesno.Isprobavajte razlicite komade odeće ali naucite da odeću iskoristite na najbolji mogući nacin prikrivajući,a ne otkrivajući svoje nedostatke.

Pored komada odeće ne zaboravite da osmeh i lepo vaspitanje cine zenu posebnom.Ni najskuplji komadi odeće ne mogu da prikriju nasu licnost i neobrazovanost.Komad odece je ipak samo komad odeće.Biti dama sa velikim D.ogleda se i u nacinu ophodjenja prema drugim ljudima.Govor tela otkriva mnogo vise o nama i salje nesvesnu ili svesnu poruku o nama.Stil pravih dama je mnogo vise od skupih krpica i imitacije trendova.

Napomena: Sve fotografije preuzete su sa Pinterest-a

Posted in Mamin Kutak, psihologija zivota, Roditeljstvo, Umetnost Zivota

Materinstvo (NE)moguca Misija

Uloga majke u životu svake žene jedna je od najlepših uloga koje život može da nam podari.Istini za volju nema lepše uloge od iščekivanja onog dragocenog trenutka kada na svet donosimo jedno maleno biće.Sa druge strane ovo je i najteža uloga i najodgovornija,briga za potomstvo i vaspitanje.

Od trenutka kad postanete majka vas ceo život se menja,više niste sami.Iako je otac važan faktor u odrastanju deteta,uloga majke je najdragocenija i najvažnija.Majka je uz svoje dete od prvog trenutka pa do odrastanja i mnogo godina kasnije, majka je zauvek majka.

I sa odrastanjem ta briga ne prestaje,mi smo tu kao andjeli cuvari naše dece čitav svoj život.Majka je tu da razume,utesi,da otera strahove, brinuci za svoje dete.Majka nema godišnji odmor,ona nije bolesna ni umorna,ona je neko ko je tu za svoje dete uvek.Majka može sve ,od nje se očekuje da bude nesalomiva,vesela i nasmejana.Da na posao ode i radi punom snagom iako prethodne noći nije spavala,ili ne zna ni sama kada je poslednji put spavala.Svaka majka sem odrastanja i vaspitanja dece manevriše izmedju kuce,svakodnevnih obaveza,porodice i posla.Poput carobnice nasmejana sa lakoćom resava najteze matematičke zadatke ili ljubavne jade svoje zaljubljene cerke.Niko ne vidi njen umor,setu ili prvu boru.Ona se ne zali,jer i da se zali sta vredi nema ko da je cuje.

Postoje i majke koje su potpuno same,koje su odlučile da samostalno podizu dete,uprkos osudi drustva. Uprkos klimanju glave sagovornika priznacemo da samo one znaju koliko je potrebno hrabrosti podizati dete u zemlji u kojoj nema sluha ni za udate zene i trudnice, a kamoli za one koje kroz zivot idu potpuno same.Za mene one su heroine modernog doba,zamislite koliko je samo odricanja potrebno da bi potpuno same podizale svoje dete bez podrške ikoga.Kada god mi bude tesko upravo se setim njih i postidim se.Takvim ZENAMA treba dati orden definitivno.

Danas sve je vise takvih zena koje su same.Ne mogu ni da zamislim kako im je bilo nekad,ni sada nismo izgradili sistem koji bi pomagao majkama i podrzvao brigu za decu,a kamoli tada.Ni ZENAMA koje su u braku nije lako da se izbore sa svakodnevnim nedacama,a kamoli samohranim majkama koje su gradjanke ne drugog vec poslednjeg reda.Nismo kao društvo izrasli iz predrasuda.Nismo ni za nasu decu izborili da imaju zastitu ni prava.O porodici, zaštiti trudnica,majki da ne govorim.Da li smo uopšte svesne koliko je hrabrosti i ludosti potrebno da rodiš u društvu koje nema jasnu sliku o natalitetu,radjanju i bilo cemu?! Koliko ste puta opsovala u sebi onako umorne od svakodnevnih problema i potpuno iscrpljene? Majčinstvo je prelep dar od boga,ali da se ne lazemo koliko ste puta rekle same sebi :“ Ja ne mogu više? I šta mi je ovo trebalo“. Nimalo lak zadatak stavljamo pred sebe,ponekad i nismo svesne šta nas sve čeka.U zemlji u kojoj ne postoji apsolutno izgrađena kultura prema trudnicama,od običnih institucija preko zdravstvenih ustanova onda se nažalost to materinstvo pretvara u svakodnevnu borbu sa vetrenjačama.Uz onu dobro poznatu da je ženama najlakše,sede i odgajaju dete dok muškarci brinu o egzistenciji.Ovo ko je smislio definitvno nikada nije okusio “ blagodeti“ života u Srbiji.Da se razumemo ne umanjujem ulogu muškarca niti dovodim u pitanje značaj za porodicu oca,ali priznacemo da je ipak majka ta koja iznese sve na svojim plećima.

Iskrena da budem dovodi me do ljutnje nemarnost društva prema majkama,koliko su nezascticene.Od prvog dana one prolaze ,noseći nov život u sebi nepravedno nebrigu društva.O uslovima u kojima žene donose jedan nov život ne bih da govorim,krajnje je porazvajuce.Ophodjenje i sama kultura pa i svest koliko su žene uopšte bitan segment svakog drustva ni reci..osim u reklamama koje služe vise da bi se reklo nesto.Price o važnosti nataliteta su prazno slovo,jer dela govore suprotno.Majkama nije dato pravedno mesto niti jednako čak ni sa muškarcima iako one čine najvažniji i najodgovorniji posao na svetu radjaju i vaspitavaju budućnost zemlje.

Imajući sve to u vidu,pitam se svaki dan da li zapravo kao društvo imamo svest koliko su žene zapostavljene i izmanipulisane u društvu.Ta manipulacija sastoji se u praznoj priči,nekakvoj pomoći koja nije dovoljna ni za potrepštine malog deteta.Time smo zaista ponižene.O majkama sa dvoje i više dece ni reci,ako ništa zaslužile su penziju i brigu države do kraja života,toliko su dale društvu i tako bi trebalo da bude.Umesto toga imamo umorne zene,koje manevrisu na hiljadu strana i što je najgore ako dete nešto pogreši uvek će za sve biti kriva majka.Drustvo je nemilosrdno u osudi,ali zato ga nigde nema kad treba da pomogne.Koliko je majkama zaista teško i koliko njihov posao zaista nije lak,govori sledeći video koje su žene masovno delile putem društvenih mreža :

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1799198493508543&id=100002552300802

Komentar je suvišan,jedino ostaje pitanje da li je uz sve brige ,teškoće i nezavidan položaj majki,majčinstvo zapravo (NE)MOGUCA MISIJA

Posted in psihologija zivota, Stanje duse, Stranica iz Dnevnika

„Godina prodje,dan nikad“

Gubitak drage osobe predstavlja za svakog čoveka ogroman bol koji ga neretko prati čitavog života.

Priznajem da mi se ceo svet srušio kada sam izgubila oca,ne postoje reči kojima bi tačno opisala moje tadašnje stanje.Sve ono što sam gledala poslednjih dana,i kroz šta sam prošla potpuno me zaledilo.Kao da nisam disala ni postojala.Bili smo neraskidivo vezani,kao jedinica nikad i nisam poverovala da ga zaista nema.Ispratila sam ga u neverici i bolu koji me je obuzimao i kad disem.Najteze mi je bilo da decu postedim toga,da nastavim da budem ono što jesam vesela i nasmejana osoba.Ali..nisam imala pravo da ih izlazem patnji i bolu koji mi se jasno ocitavao na licu i u svakom pokretu.

Priznajem trošila sam zadnje atome snage da bih izdržala do večeri,a onda sam potpuno ophrvana bolom dala suzama da teku.Ja tada nisam plakala,ja sam jaukala u sebi i gušila se u sopstvenom bolu.Svaki put sam sebe pitala da li sam mogla da ga spasem i nisam mogla da se pomirim sa trenutkom da nisam bila tu da se oprostim.To me je zaista gušilo.Nisam uspela da mu kažem koliko ga volim,a toliko toga je ostalo nedorečeno.Sve u meni je danima plakalo.Cinilo mi se da kraja nema,da će me bol savladati..

Nisam mogla da se oprostim,da sebi priznam da sam ga zauvek izgubila.Ponasala sam se kao da sam ga ispratila na put ,daleki put i da cemo se jednog dana sresti.Ti prvi dani ostali su u meni zauvek,ta borba i pitanje hocu li moci da nastavim sama dalje,hoću li imati snage.Svoju tugu utapala bih nakon što odvedem dete u vrtić ,odlazila sam svakodnevno na njegovo večno prebivalište.Tamo bih u tišini naglas izgovarala sve što nisam mogla i imala vremena da izgovorim.Nakon toga vraćala bih se mladjem detetu i davala mu najlepši osmeh na svetu.Nisam dozvoljavala nikada da me vidi tužnu,iako sam čula njegov korak mesecima unazad,ili videla njegov lik u ljudima oko sebe.Bilo je preteško nastaviti sa normalnim životom.

Moj Tata …Moje sve na svetu,moj princ i neko ko me je toliko voleo i čuvao …Zar ga nema više ? Kako je mogao tako da ode …i zašto? Zar nismo mogli bar da se oprostim?! …Hiljadu puta dnevno postavljala sam pitanja potpuno sludjena bolom.Taj osećaj samoće i saznanje da sam ga zauvek izgubila zarili su se u moje srce kao komadi stakla.Osecala sam se napušteno i slomljeno,iza lažnog i usiljenog osmeha krila sam svoj bol.Raspadala sam se iznutra na hiljadu komadica.

Prvi dani bili su najtezi,bila sam razapeta izmedju dvoje male dece,majke koja nije mogla da prihvati tatin odlazak,i ogromnog bola koji sam gušila pred decom.Ni sama ne znam kako sam izdržala.Poricanje da nije otišao polako se pretvaralo u ljutnju i bes.Bila sam besna na sve..Na sebe,na tatu,na svet oko sebe.U tom periodu,suprug je otišao na rad u i inostranstvo.Dakle podnela sam sve sama,jer majka nije mogla ni da odreaguje kako treba potpuno nema od svog bola.Morala sam da budem jaka za sve,morala sam sebe da nateram da se ne zaplačem pred svima.Neizmerni trenuci preispitivanja života i uspomena pomogli su mi da prevazidjem prve mesece da bih na kraju prihvatila da se nece vratiti.Ma koliko da sam želela da je tu pored mene i ma koliko da mi je nedostajao prihvatila sam tu bol i naučila da živim sa njom.

Suze nisu lek,ali jesu emotivno pražnjenje ..Dala sam sebi vremena da prihvatim stvari kakve jesu,nisam pozurivala sebe.Svakodnevni odlazci na groblje pomogli su mi da naučim da živim sa tim, da bar na takav način olaksam sebe pričajući mu sve što želim.I vremenom nije došao zaborav, ali je sam dopustila sebi da prihvatim taj bol kao neminovnost i konačnost.Sacuvala sam svaku uspomenu na oca,sve što mi je govorio ili uradio postalo je deo mene na najlepši mogući način.I onog trenutka kada sam shvatila da je zapravo moj otac izabrao taj put,shvatila sam da nemam pravo da ga sprecavam niti da mu zameram,da nema mesta za ljutnju .Trpeo je ogromne bolove,nas predposlednji susret mi je zauvek ostao u sećanju jer sam duboko u sebi znala da je poslednji,ipak sam usla kod njega bez suza i zamolila ga da pokuša da dobije ovu bitku ili da se prepusti.Svi su znali da jedino ja mogu da pokušam da mu dam snagu da se izbori.Izgovorila sam te reči i sećam se njegovih očiju koje su već počele da se opraštaju.Tada nisam mogla da prihvatim istinu,želela sam da ustane,želela sam da vidim čoveka koji se bori.Nisam mogla da prihvatim KRAJ.

Gajila sam nadu,ona je bar poslednja umirala da će sve biti kao pre..Izgovorila sam te reči,dok mi se srce stezalo,bila sam toliko jaka u tim trenucima,da bih često sada kada setim pitala sebe kako se tada nisam slomila dok sam mu govorila da ustane i da se bori.Znala sam da je razumeo,jer je uvek znao i govorio mi da sam “ previše jaka“.Cesto razmiljam da je otisao spokojan jer je znao tu moju jacinu sa kojom sam uvek isla kroz zivot.Uvek se cudio mojoj snazi i energiji sa kojom bih radila neke stvari ili dok bi se borila da dokazem i odbranim svoj stav.Znao je to,znao je da ce mi biti potrebno vreme,ali da cu razumeti.Bol koji nastupa nakon gubitka razumeju samo oni koji su tu bol jednom iskusili.Moja vezanost za oca je bila tolika da nikada nisam mogla da razgovaram o smrti.To je bilo nešto od čega sam bezala,znala sam da ću jednom morati da se oprostim kad za to dodje vreme,ali kad je taj dan došao bila sam iznutra“mrtva“ i potpuno slomljena.Bila sam u totalnom šoku i haosu.Samo što sam taj bol nosila kao krst,koji me je pekao toliko da prvih meseci nisam mogla da zaspim guseci se u agoniji.

Periodi uzasnog nedostajanja smenjivali su se periodima ljutnje.

Svi su mi bili krivi za sve.Sve dublje sam tonula u unutrašnju depresiju,koja se kosi sa mojom ljubavi prema zivotom.Smetale su mi reci utehe,zelela sam samocu od svih.Za decu sam stvorila savrsenu bajku punu neznosti ,a sa druge strane ja sam ponirala u bes i razocaranost.Koliko god da znamo da zivot tece dalje,da povratka nema,najteže je prihvatiti konacnost necega.Ipak nisam potonula u mrak,u takvim trenucima covek ne treba da bude sam ma koliko to zeleo.Okruzila sam se pozitivnim ljudima i dopustila sebi da polako izadjem iz te“ ljusture“ u koju sam bezala.Moja ljubav prema zivotu i svetu koji me okružuje ucinila je da prihvatim polako tatin odlazak.Nisam prihvatila smrt,ali jesam njegov odlazak.Kada izgubite nekog dragog najvažnije je da sebi date vremena da prihvatite da te osobe vise nema.Odnosno njeno fizičko odsustvo,i da shvatite da to odsustvo ne znaci da tu osobu gubite i u duhovnom smislu.Ona postaje vasa zvezda vodilja i andjeo cuvar koji ce biti uvek tu uz vas.Nakon skoro godinu dana cini mi se da je vreme stalo i da se nije nista promenilo od odnog dana kada sam ga videla poslednji put.Cesto pricam sa tatom u mislima,prisecam se njegovih reci ili trgovanja u datim okolnostima.

Nedavno sam srela tatinog poznanika i zaista sam bila srecna kad je govorio o tome koliko je dobrote bilo u mom ocu.Bio je toliko jednostavan i pun saosećanja za druge.Srce mi se ispunilo najneznijim osecanjima.Tada sam shvatila da je morao da ode na neko drugo bolje mesto,ali da je svojim odlaskom je ispisao najlepšu stranicu o sebi.Ljudi ga pamte kao coveka koji je imao toplinu za svakog,tu dobrotu koja je bila njegova Aura celog života.Moj zivot je zapravo njegov,kroz mene on zivi na najlepši mogući nacin,kao sto cu i ja jednog dana ziveti kroz svoju decu.Pa ima li onda lepseg poklona koji mi je ostavio?! Taj zivot posle zivota,to saznanje da dok disem disacemo zajedno.Nije on umro samo je malo zastao i otisao da se odmori od ovozemaljskih putasestvija.

Nista na ovom svetu nije konacno,nasa LJUBAV je beskonačna i besmrtna …I nista na ovom svetu nije toliko lepo kao roditeljska ljubav.

Tata gde god bio Volim Te …

14.07.2017 -14.07.2018.

Posted in Mamin Kutak, Roditeljstvo, Trogodisnjaci

Moja Trogodisnjakinja

Kada imate radoznalu trogodišnju devojcicu,koju sve interesuje,onda budite spremni da u svakom trenutku pruzite sve moguće odgovore na sva moguća i nemoguća pitanja.

Mila je zaista rano progovorila,i od tog trenutka nije stala.Prosto kad zaspi i nastupi onaj trenutak tisine,meni se čini da sanjam.Njena percepcija shvatanja sveta koji je okružuje meni je potpuno fascinantna,ona tacno zna sta zeli i ona zna kad nesto mama skriva i trazi sama istinite odgovore.Ne tako mali broj puta me iznadila svojim pitanjima koja su delovala potpuno zrelo i njenim poimanjem sveta.Pogotovu mi je bila fascinantna prica oko nje i godinu dana mladjeg brata,nikad nisam uspela da joj objasnim sama nesto i da se pripremim unapred na njena pitanja.Uvek je bila i Jos je taj korak ispred mene.Sa samo dve godine ona je znala da bata ima nesto sto ona nema,da i njena omiljena junakinja to isto nema.Dok me je gledala svojim pametnim ocima nije bilo sanse,da se izvučem i slažem,da smislim neki pristojan brz odgovor,ona je znala i resila je da to otkrice podeli samnom:“Mama ja znam da bata ima pisu,Masa nema pisu ni Mini nema pisu.Bata ima pisu“.

Secam se svog zabezeknutog pogleda,doduše hiljaditog po redu,jer je Mila oduvek ima svoje bisere,ali ovaj put nadmašila je sebe.Zacutala sam i znala sam sta god da joj kazem ne vredi,bila je potpuno ubedjena u to sto prica i rekla je to sa takvim ponosom u glasu i sa ubedjenoscu da joj moj odgovor i nije trebao.Zelela je samo da znam da zna i da ne pokusavam da izvrdam.Uspela sam da se saberem i kazem“Mila sine,ti imas samo dve godine,odakle ti to?!“.Prvo se zadovoljno nasmejala,a onda mi onako potpuno normalno rekla kao da se to podrazumeva „Mama pa znam.“ To mama znam mene je sokirala,ponavljala sam u sebi ona ima samo dve godine i kako zna,da li je normalno da zna,ko joj je rekao,sta joj je rekao,sa kim je pricala..Podigla sam uzbunu prvog stepena.Zvala sam muza,on se kleo da nije rekao i ponovio mi“ Pa znas i sama da je to Mila,sta te cudi?!“ Sta me cudi???? “ Covece ona ima samo dve godine i kako zna,odakle joj takva konstatacija,ok jeste imala je i ranije mudrolije svoje ali ovo …ma mora da je od nekog cula..Naravno da sam ispitala sve od moje majke do jaslica.Svi su negirali da su pricali sa njom o tome,ali je ona pravila jasnu razliku da ima mladjeg batu.I pricala je o tome,ali..

Znala sam da ce me jednog dana sacekati takvo pitanje,ali nisam očekivala da ce mi sa dve godine dati takvu konstataciju.Pa ona je jos beba! Moja beba! Progutala sam nekako to,nisam pokusavala da joj promenim mišljenje,sumnjam da bih to i uspela.Ona kad je u nesto sigurna to je to,Mozes da se upinjes da objasnis Sanse nema.Sa tri mi je prisla i postavila pitanje o trudnoci i bebama.To pitanje je tako jednostavno izgovorila kao da me je pitala da li moze cokoladu.Strpljivo je sacekala moj odgovor i pratila svaku rec,imala sam utisak da prati i kako disemo,samo da se uveri da li govorim istinu.Objasnila sam joj ono sto vec zna da bebe spavaju u maminom stomaku,da tu rastu,igraju se dok ne porastu dovoljno velike da mama mora da ih rodi.Gledala je moje slike dok sam bila trudna i zadovoljno konstatovala da je mama bila debela.Taj deo joj se naročito dopao,ali tu nije stala trazila je i slike kada je beba u stomaku,i zelela je da zna kako bebe dolaze na svet.Bila je potpuno fascinirana pricom koju sam joj ispričala.Napomenucu da sa svojom decom negujem potpuno iskren odnos.Nikada nisam pokušavala da joj pricam bajke,osim one o deda Mrazu.Smatram da je vazno od samog početka pronaći prave reci i detetu objasniti sto razumljivije kako stvari stoje.Nisam za bajke,i idealizovanje sveta.Ne zelim naprosto da joj stvarnost sutra bude previše bolna,uvek sam nastojala da pazljivo i biranim recima joj objasnim kako stvari stoje.Niko ne ocekuje da dete njenog uzrasta to odma shvati,ali meni je i to bolje nego da izmisljam price o rodama,pcelama i oprasivanju.Ne zelim da od nje pravim princezu na zrnu graška i da je drzim pod staklenim zvonom.Potpuno mi je jasan njen radoznao duh i da se nece smiriti dok joj ne kazem istinu.Ma koliko god meni to bilo rano,i koliko god mi je trebalo da se povratim od one prve konstatacije,jedno sam shvatila da decu ne treba podcenjivati.Nisu oni ni mali,ni nerazumni svet koji smo.stvorili za njih a koji mi nismo imali sa svim tehnologijama i čudesima učinio je od njih da više znaju,da su otvoreniji da pitaju i da ta pitanja deluju potpuno zrelo.U mislima sam mogla da zamislim sebe u njenim godinama i moju majku koja pada u nesvest od mojih konstatacija.Mislim da bi tada zvala Narodnu Miliciju u pomoć i druga predsednika.Ja nisam smela da tako nešto da pitam,ustvari cini mi se da nismo bili ni svesni do ko zna koliko godina takvih stvari.Nasla sam zanimljivu ilustraciju bebe u stomaku i pokusala sto jednostavnije da joj objasnim kako stvari stoje.U tim trenucima izgledala je opcinjeno,taj novi zivot za nju je predstavljao novi svet koji je bez daha posmatrala i koji je upravo otkrila:’ Mama da li bebe gledaju kroz stomak,vidi li beba mene?! Da li je moj bata mene video kroz stomak? Jeli bebama tesno u stomaku,da li se guraju?Kako spavaju?!…Sacekala me sa gomilom pitanja,imala sam utisak kao da sam pred skolskom tablom.Udahnula sam duboko i pazljivo odgovorila na sva moguća pitanja i podpitanja.Muza sam vec polako pritajeno davila u mislima ,sto nije tu da priskoci u pomoć.Uhhhhh!

Cinilo mi se da je pitanja bezbroj i da im nema kraja. Umor me polako savladao i imala sam utisak da sam trcala maraton sa sve preprekama! Imati trogodisnjakinju koja prica cak i kada spava nije nimalo lako,pokusavala cesto ljudima da objasnim kada smatraju da deca u tom uzrastu ne razumeju,da su mala ili nerazumna.Nemaju pojma koliko grese,koliko su zapravo danasnje generacije otvorenije i smelije u odnosu na nas nekada.Meni nije padalo na pamet da dosta dugo postavim ovakvu vrstu pitanja mojim roditeljima,iako smo u kuci razgovarali o svemu otvoreno.Ono sto sam usvojila kao obrazac jeste da detetu treba reci iskreno ali prilagođeno njegovom uzrastu,da ne treba imati tajni niti pokusavala da svet i stvari sakrijemo od njih.To je prvi uslov zdravog odnosa na relaciji roditelj-dete.Jesam bila iznenadjena pitanjima ali nisam pokusavala da izbegnem odgovor,ne smatram da bi to bilo ispravno niti da bih to uradila za njeno dobro.Otvoren odnos i stalna komunikacija vazni su u odrastanju deteta.Drzati dete pod staklenim zvonom i pokusavati da stvorimo svet bajki za mene nije alternativa vec pogrešan pristup i nije iskren odnos prema samom detetu.Sve mi isto zelimo da zastitimo svoju decu i da ih sto duze drzimo u svetu bajki,ali da li time radimo ispravnu stvar?! Stvarajući svet iluzija,utičemo i na pogrešnu sliku deteta,na neki način ne dozvoljavamo mu da pokaže i iskaže svoj stav.Ma koliko mi bilo šokantno otkriće moje devojčice,moram priznati da sam bila i veoma ponosna što tako realno sagledavanje stvari i opaža svet oko sebe.Sudeci prema njenim dosadašnjim pitanjima jasno je da njenom malenom oku ne može ništa da promakne.

Ne znam kakva nas pitanja sutra čekaju i šta je smislila njena mala glavica ,ali u jedno sam sigurna,da moja beba sigurnim koracima grabi ka svetu odraslih.

Posvećeno mojoj devojčici

Mama

Posted in Mamin Kutak, Roditeljstvo, Umetnost Zivota

KRALJICA MATURE

Matura ispit zrelosti,saznanje da je Vase dete stasalo i krocilo u svet odraslih.

Sigurna sam da se u tim trenucima prisecate kako je izgledalo vaše matursko vece,i ljubomorno cuvate uspomene.Setimo se onih slatkih uzbudjenja i trcanja po gradu da bi nasle najlepsu,jedinstvenu haljinu koja je stvorena samo za nas..Setimo se i naših roditelja koji su imali prave glavobolje da uzlise sve naše zelje,da bi izgledale kao prave princeze.Ono sto tada nismo primecivali jeste njihova briga,kako ce svojoj mezimici obezbediti da izgleda najlepse.Videli smo samo njihov ponos,ali ne i drugu stranu medalje.Za maturu je citavo vanredno stanje u kuci,mi ne vidimo kao mama i tata sapucu dok odmahuju glavom,zapisujuci tajno koliko ce ih kostati to jedno vece.Ne vidimo ono cega se sve odricu ,ali boze moj,matura je jednom neka ide zivot! Racune cemo nekako platiti,nekako cemo se“ izvući“nekako cemo nastaviti zivot i posle mature.A onda prodju godine,dobijemo svoju decu i prolazimo iste „velike i male bolesti“ i pocnemo tek tada da razumemo NASE roditelje,njihove brige i strah.I isto kao tada sedimo i čekamo da se NASE dete vrati iz svog prvog izlaska dok “ foliramo“ da gledamo film a u stvari svaki sekund gledamo na sat,i cekamo da nam se nas osmeh radosno pojavi na vratima.Ulazemo godine u njihovo obrazovanje i vaspitanje,brojimo bore sa njihovim odrastanjem.I setno se secamo kakve smo muke zadavali nasim roditeljima.

Matura kao najvažniji dan u životu nase dece,i onaj dan kad smo pomislile i same da nam nebo nije granica.Gledajuci njih vidimo sebe,smele,odvažne i nasmejane..postajemo svesni činjenice da NASE „bebe“ krupnim koracima odlaze u svet.

Nekad ona nije bila stvar prestiža,glamura,sjajnih haljina bili smo samo svesni da nakon mature vise nista nece biti isto.Nasim roditeljima bi se odmakla poneka suza i obavezan ponos do neba.

Vremena su se promenila,i danasnja deca imaju svoje snove i nadu,neka svoja maštanja.Ali..da li smo se i mi na tom putu promenili i dopustili njima ono što je nama bilo potpuno nezamislivo..Postoji jedna topla ljudska priča o devojčici iz Kaknja,mali maturant koja je svojim gestom zadala zadatak svima nama,da se zapitamo kako to odgajamo našu decu i šta je zapravo cilj i smisao mature.

Biti odrastao i pokazati da si dorastao na tom putu ili je matura sjaj,bljestavilo,asocijacija za najlepšu haljinu večeri ? Da li mi kao roditelji grešimo što našoj deci apsolutno dajemo sve,pomalo zaboravljajući da je učenje pravih vrednosti eto pomalo“zastarelo“,jer ne može dete biti mimo sveta i druge dece.Nekad se HUMANOST podrazumevala,nije trebalo moliti ,ljudskost i Postenje su bili glavni postulati na kojima smo kao generacije odrastali.Nekad se nismo utrkivali za marke,nismo licili jedni na druge,nije nam moda bila “ hleb nasušni“.

Lajan devojcica iz ove price odlučila je da novac koji su joj roditelji dali za matusku haljinu,pokloni onima kojima je to najpotrebnije,deci oboleloj od raka.

Na maturu je posla u farmericama i majici sa natpisom:“ Novac dajem za decu obolelu od raka,a na maturu se moze i bez haljine“.Nije ni sanjala da ce humanim gestom pokrenuti pravu lavinu komentara i dobiti osudu majke decaka koji je trebao da bude njena pratnja,a kome je majka zabranila da bude uz devojcicu jer ju je okarakterisala kao:“prosjacki obučenu devojcicu,koja je dosla na maturu bez haljine“

U tim recima ogleda se svo siromaštvo nasih umova,NASE razmisljanje da coveka merimo po kvantitetu,a ne kvalitetu.U njima se ogleda siromaštvo jednog drustva,u kome su materijalne vrednosti iznad humanosti,pravog vaspitanja i ljudskosti.Jedna haljina ovde je merilo i vrednovanje nekog deteta,a ne njeno vaspitanje i odrastanje.Haljina je postala SIMBOL MOCI,ona je merilo necijeg statusa,iskazivanja roditeljskih nadmetanja koja je lepsa,bolja i sjajnija! A da li je to svrha i cilj mature?! Od kad je matura parada haljina ,od kad se nečiji stil uzima kao merilo uspešnosti.Gde smo sakrili i zaboravili postenje,lepo vaspitanje i odgoj?Sta ćemo sa nekim ko nema ni za jednu tricavu haljinu ? Ko nije u mogućnosti da kupi?!

Hoćemo li i to dete odbaciti da sedi na svoj najvažniji dan kući,jer njegovi roditelji nisu mogli da mu obezbede i kupe haljinu ili odelo? Koliko je takve dece? I koje će biti njihove uspomene na dane odrastanja ?

Lajan devojcica koja je u svet odraslih ušla u običnim farmerkama i majici zasijala je najlepšim sjajem,ona je humanim gestom pokazala da je položila kao mali maturant najvažniji ispit.Ispit zrelosti,ispit odrastanja, ispit humanosti i ispit dobrog vaspitanja.Mnogi ga nisu prošli,niti će.Lajan je svojim gestom otvorila puno tema,to u kakvom društvu odrastaju naša deca je jasno,ali šta smo mi kao roditelji učinili? Da li smo mi pali sopstvenu maturu ?! Kako smo vaspitali našu decu i koje smo im vrednosti usadili.Da li ce kao ljudi stasavati sa idejom da je sistem materijalnih vrednosti nešto najvažnije na svetu?! I kakvi će to ljudi postati?! Čime merimo uspešnost naše dece? Dobrom i skupom haljinom,skupim cipelama i skupom frizurom?! Sta im šaljemo kao poruku?!

Slike preuzete sa Pinterest i Instagram.Slike male Lajen preuzete sa neta.

Posted in Style, TREND, Umetnost Zivota

ZENA MACKA

LEOPARD PRINT OVE SEZONE BICE U FOKUSU MODNIH ZBIVANJA.

Glavna zvezda italijanskog street style-a Djovana Batilja „Zena mačka“ poznata urednica i stilista,svojim odevnim kombinacijama nikog ne ostavlja ravnodušnim.Poznata po riskantnim odevnim kombinacijama,zbog kojih je mnogi smatraju revolucionarnom ikonom stila.Orginalnim kombinacijama odeće ona je daleko ispred svih.Modni fotografi je prate u stopu,a ona izgleda savrseno,njen stil je besprekoran.

Djovana Batilja često nosi odeću sa animal printom haljine,suknje,mokasine,torbe ili je obučena od glave do pete u leopard dezenu.

Djovana može nositi leopard dezen sedam dana u nedelji a da nikada ne ponovi istu odevnu kombinaciju. Savršeno stilizovana u svakom trenutku sa neponovljivim osećajem za isticanje detalja Djovana izaziva pažnju gde god da se pojavi.Na njenom Instagram profilu upečatljive su originalne i smele kombinacije zbog čega je modni fotografi smatraju jednom od ikona stila.

https://www.instagram.com/bat_gio/

Animal print nikad ne izlazi iz mode,tokom svih sezona povlači se u različitim formama.Umece kombinovanja odeće sa animal printom može dati vašoj ličnosti poseban pecat.Za one koji ipak vole svedenije varijante dovoljan je i jedan detalj u vidu dobre tašne ili mokasina koji će vašem outfitu dati završni pečat.Mala crna haljina u kombinaciji sa leopard dezenom zašto da ne ?! Razbijte monotoniju i budite kraljica divljine.

Posted in Mamin Kutak, Roditeljstvo

AGRESIVNO DETE

 

Živimo u vremenu u kom je agresija postala naša svakodnevnica.Ukoliko pažljivo čitate naslove novina ili pratite portale shvaticete koliko se često ova reč upotrebljava.Statistike su poražavajuće i da nam kao društvu ne idu na ruku.Sigurna sam da se svako od nas bar jednom(ako ne i više puta ) susreo sa agresijom.Nazalost deca su sve izlozenija i primećuje se izražen porast moletnicke delikvencije.U društvu u kome se ne posvećuje dovoljna briga deci,i roditeljima koji su ceo dan zauzeti borbom oko egzistencije,taj porast i ne čudi.Pitanje jeste šta mi kao roditelji možemo da uradimo na prevenciji i prepoznavanju agresije.Jer roditelj i porodica jesu osnovni faktor i model ponašanja deteta.

AGRESIJA je sastavni deo ljudske prirode,u biti je u većoj ili manjoj meri imamo svi.Kod dece može se uočiti veoma rano,smatra se da je to već sa navršenih godinu dana života,dok sa četiri postaje sastavni deo ličnosti deteta.Sigurno ste čuli da malo dete od godinu ili dve ugrize ili napadne drugo dete,u trenucima besa kada želi nešto da postigne.

Kod adolescenata agresija se ispoljava kroz sukobe sa autoritetima,roditeljima,zanemarivanje škole i školskih obaveza,čudnog oblačenja pa do eksperimenata poput droge i alkohola.

UZROCI AGRESIVNOG PONASANJA :

Uzroci su zaista mnogobrojni ,a najčešće je izazvana emocijama: usamljenost,bespomoćnost,strah,povredjenost.Radi se zapravo o emocijama sa kojima dete ne može da se izbori.

PORODICA: Kada dete odraste u atmosferi gde mu je sve dozvoljeno,kada nema jasnih granica izmedju dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja,DETE postaje razdražljivo i agresivno čim se susretne sa zabranom. Ukoliko vaše dete ima problem sa agresijom,nemojte odma tražiti druge razloge,prvo jasno razmislite da li postoje u vašoj porodici jasne granice izmedju dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja.

Deca veoma rano ispituju granice do koje mere mogu da manipulišu sa vama i šta je to što „prolazi“.Ako je detetu potrebna paznja ono ce prosto obezbediti tu pažnju neprimetni ponasanjem.Napadi besa recimo primorace roditelje na bilo kakvu reakciju,provodice više vremena sa detetom.Dete to uočava i u ovom slučaju detetu postaje jasno da bilo kakva neprimereno ponašanje obezbeđuje roditeljsku pažnju.Izazvana pažnja jeste negativna,ali u detetovim očima tone izgleda tako.

FIZICKO KAZNJAVANJE: Deca uce od starijih,prate njihov model ponašanja.Najcesce možda nece razumeti ZASTO ih KAZNJAVANJE,ali ce oponasati Vase postupke.Sto znaci ukoliko ste skloni da ih fizički kaznjavate,da ste i sami skloni takvom ponašanju.Deca uce oponasajuci a ono sto im govorite cesto ne razumeju.Bitan faktor je sama porodica i model ponašanja u njoj.Veoma bitan faktor je i socijalizacija deteta od vrtica preko slike,drugova i autoriteta.Najbitniji faktor i povratak svega jeste porodica dete ce oponasati odnose u porodici i atmosferu koja u njoj vlada.

Veoma je vazno da dete nauci kako da kanališe svoj bes i ljutnju i da to učini na konstruktivan nacin.Uvek razgovarate sa svojim detetom na taj način gradite poverenje kod svog deteta,a ako ne moze da vam objasni zamolite ga da vam nacrta sta ga je to navelo na ljutnju.Pokusajte da doprete do deteta na taj nacin saznacete sta je pokrenulo ljutnju.Svoje dete podstičete da „izbaci“ iz sebe tu ljutnju.Fizicka aktivnost kao takva savrseni je za izbacivanje negativnih elemenata,dete se ujedno kroz sport uci disciplini i zdravom načinu života.Kroz sport dete se polako navikava na drugu decu tj.kolektiv i uci kako da se ponaša i ophodi prema svojim vršnjacima.Kao bivsi sportista apsolutno podržavam okretanje deteta ka sportu jer je to jedan vid i terapije kroz ucenje ispoljavanja i savladavanja emocija.Biti deo kolektiva je isto kao da je Vase dete deo jedne velike porodice.

Ucestvujte u socijalizaciji vaseg deteta,pomozite mu u odnosu sa drugom decom.Objasnite mu da ce deca rado hteti da se druge sa njim ako prihvati neka pravila,ako ne pokušava stalno da otima vec da podeli sa drugarima svoje igračke,ako se ne dere ili ne pokusa da svaki sukob resava udaranjem drugog deteta.

Nikako ne podstičete asocijalnost ako ne znate sta da radite sa detetom.Sa detetom je potrebno puno strpljenja i paznje,objasnite mu zasto mu nesto branite.Dete mora razumeti ZASTO da bi ispunilo ono sto ovekujete od njega.Posticite prijateljski odnos sa drugom decom,nemojte stajati samo kao nemi posmatrač u odredjenim situacijama.

POZITIVAN STAV prema drugoj deci veoma je bitan,budite uporni,da deli igračke i uvažava osecanja druge dece.Osim socijalizacije,Vi ga ucite i Nenasilnom Modelu PONASANJA.

Oko druge godine primećuje se razlika u PONASANJU izmedju decaka i devojcica,pri cemu su decaci obično tri puta agresivniji.Naucnici to objasnjavaju sastavom polnih hormona kod decaka.Drugi naucnici krive stereotipe u vaspitanju,dok se devojcicama govori da nije lepo da se tuku,decaci se podsticaj da budu jaki,da je sramota da plaču itd.

Ne posticite agresiju,govorite vašem detetu da bude uzdržano,da bude pažljivo prema okolini i da vlada sobom.Sa svojim detetom razvijajate uzajamno poverenje,ne zahtevajte ni slepu poslušnost omugucite mu SLOBODNO IZRAZAVANJE MISLJENJA.

Suprostavljanje jeste vid detetovog odrastanja,sputanost i nemogućnost slobodnog izražavanja na društveno prihvatljiv način idu ka buntu i nasilnosti.

DETE lakše uči stvari kroz igru,da bi bolje razumelo šta se od njega traži,promenite uloge,VI budite dete a ono roditelj.Radite isto ono što vaše dete radi kad ga oponasate,promenite glas i budite uporni.Pazljivo posmatrajte njegove reakcije.Slobodnk se durite,derite se i plačite.Kao primer uvek uzmite situacije iz stvarnog života.

PORODICA kao bitan faktor odrastanja i vaspitavanje deteta 

Ukoliko porodica ne postavlja jasna pravila i granice i ukoliko je dete zanemareno,ili su roditelji popustili dete odrasta u uverenju da je svako njegovo ponašanje potpuno normalno.Roditelji često „zatvore oči“ na detetove postupke,iako znaju da odredjeno ponašanje nije uredu,idu linijom manjeg otpora i time svesno ili ne podržavaju takvo detetovo ponašanje.Kasnije takvo ponašanje može postati ozbiljan problem,a roditelji će umesto da traže uzroke u sebi i svojim postupcima,tražiti izgovore i opravdanja.Krivice druge autoritete od vrtica do škole umesto da jasno sagledaju uzroke koje su doveli do takvog detetovog ponašanja.

Naravno nemojte detetu uspostavljati diktaturu,potrebno je uspostaviti JASNA I PRECIZNA PRAVILA.

VI NISTE jednaki sa detetom zapamti te,Vi ga učite autoritetu i socijalizaciji.Nemojte insistirati da budete prijatelj,VI ste roditelj i dete mora da poznaje tu granicu.

POHVALE su veoma bitne u detetovom odrastanju,jačaju njegovu ličnost i samopouzdanje.Pohvalite dete svaki put kada umesto na agresivan način,uspe da odreaguje drugačije. Agresivna deca imaju veoma malo samopouzdanja,upravo zato stvaraju prostor u kome se osećaju nadmoćno.Budite uz svoje dete,zagrlite ga i uštedite ga pogotovu u situacijama u kojima pokušava da se izbori sa sobom.

Pod AGRESIJOM ne podrazumeva se samo bes.Oblici agresije su : OGOVARANJE,TUZAKANJE,DISKRIMINACIJA.

Pronadjite nacin adekvatnog ispoljavanja agresije. Potiskivanje dovodi do mentalnih i psihičkih posledica i utiče na zdravlje deteta vodi ka depresiji,suicid..ali i mnogih drugih bolesti usled nemogućnosti ispoljavanja emocija na normalan način.

OKOLINA :Agresivni vršnjaci pružiće model ponašanja vašem detetu,filmovi i igrice koje su pune nasilja takodje mogu biti uzrok agresivnosti kod dece.Destruktivni sadržaji skladište se u podsvesti i ispoljavaju se putem destruktivnog ponašanja.

Roditelji moraju da budu uz svoje dete i upućeni u svaki segment njegovog ponašanja.Svaka pojava negativnog ponašanja predstavlja i alarm za roditelje da obrate pažnju na dete.Umesto nasilnih sadržaja upute ga na sadržaje primerene za njegov uzrast.Zajedno radite na izgradnji njegove ličnosti.

Svakako najbolji savet jeste ulazak u svet sporta i okretanje ka zdravom načinu života.

 

 

 

 

Posted in Heroj modernog doba

“ Beskrajan plavi krug i u njemu zvezda“

Ne znam kako bi pocela ovu priču,bez emocija i surovo realnu.Dok gledam svoju decu kako rastu,sećam se dobro onog dana kad sam ih prvi put ugledala.Svetlost mog života.Secam se i svega što sam preživela,svih strahova i strepnji.Sa mnom su disali devet meseci,nosila sam ih ispod srca.

Majka sva sreća i strepnja i radost i tuga satkane su u toj jednoj reci.Moja deca,moj ponos i zivot.A onda ih gledaš kako odrastaju,strepis nad svakom njihovom bolesti,lecis ih,tesis,gomile i gomile neprospavanih noći.Oni ne vide tvoju brigu,dok im se smešis,ne vide tvoje bore dok ih tesis.Ne znaju šta ih čeka u tom svetu,jer imaju svoj bezbrižan,maleni svet.Kako da im srušila tu bajku,i kažeš da ovaj svet nije tako lep?! Kako da im objasnis da svi ljudi nisu dobri? Dok gledam kako odrastaju oduševljeni svetom koji ih okružuje pomislim kako će se razocarati jednog dana u svoje bajke.

Ovo je priča o njima ,priča o mnogim porodicama…istinita i puna ljubavi i jednom divnom dečaku koji je imao divne roditelje,svoje prijatelje koji su ga voleli i porodicu punu ljubavi.Imao je svoje snove i odrastanje,imao je svet pred sobom.I njemu su roditelji pričali bajke i učili ga kako da bude dobro i pošteno dete.A onda je ta bajka prekinuta na najgori mogući način.Svet koji je voleo naudio mu je,uzeli su ga i otrgli zauvek.Nema ga .Ostala je majka i otac,sestrica koja ga čeka i najmlađi brat koji ga nije dovoljno zapamtio i koji će ga uvek ostati željan.ZASTO??

IMG_20180519_020515

Kako da vaspitavamo svoju decu u svetu kome nema ničega? Kako da im pričam o ljubavi i poštenju,znajući da ih neko zlo vreba? Kakav smo to svet stvorili za našu decu? I kako da ih učiš da budu dobri,pošteni i humani ljudi ako u tom svetu žive sile tame i mraka? Ovo je priča o DAVIDU, o hiljadama Davida koje nam ubijaju pred očima.Srce mi se steglo jer ne možeš ostati nem gledajući tugu njegovih roditelja koji se bore za istinu i pravdu! Davida nema! Ubili su ga dvaput! Prvi put su ga oteli,mučili i ubili i drugi put kad su slagali otvoreno i bedno da dečak nije ubijen! Blatili su Davida,kao što to rade uvek kad gube tlo pod nogama.Blatili su ovog divnog dečaka čiju sobu krase medalje i koji je bio omiljen od svojih vršnjaka.Blatili su oni koji treba da štite našu decu a ne da ih ubijaju.Gledala sam danima njegove slike,i videla u njima dobro dete i nasmejanog mladića.Videla sam toplinu i ljudskog i ničega od onog što su rekli ružno o njemu.Nicega zlokobnog…A David je voleo da pise I kao da je u svojim pesmama predosetio svoj kraj ali i početak jedne borbe za istinom i buđenje svih nas.Izlazak iz mraka i ništavila,iz nemoći i straha:

…“

Mi majke drhtimo nad svojom decom,bez odmora dan i noć,drhtimo celog svog života čak i onda kada odrastu i odu svojim putem mi drhtimo nad njihovim životom i ispracamo ih u isti taj svet sa nadom i strepnjom.Ceo život ti prodje u strepnji i brizi za decom.Sve mi stajemo pod jednu zastavu koja nema ni obeležja ni znamenja.Sve do jedne iste smo u toj tuzi i ljubavi,strepnji bolu.Sve dok disemo i postojimo mi smo uz nasu decu kao andjeli cuvari.Njihov uspeh je i nas uspeh,njihova bol je i nasa bol.A kad ti otrgnu zenicu oka,kad ti uzmu cedo sa grudi to je kao da otgnu deo tebe i tvog srca.I taj dečak uspeo je ono što mnogi nisu pre njega,ujedinio je ljude različitih vera pod jednu ideju,ideju vodilju o pravdi i istini.Nisu očekivali njegovi krvnici talas nabujale reke,nisu očekivali tu masu ljudi pre svega dece u odbrani svojih prava i svoje budućnosti.Taj dečak prelepog osmeha i toplih očiju postaje sinonim i kosmos,sva ona precutkivana bol za decom,našom decom koja su nestajala svih ovih godina.Ogorcenost i svest gde živimo isplivala je iz svih ljudi.Pitam se zar je David trebao da se desi da bi nas napustio strah i da bi rekli NE svemu ružnom u ovom društvu ? Zar je David morao da bude ona svetlost sa neba i zvezda vodilja??

Zar nismo mogli drugačije? Skupo smo platili cutanje! Taj dečak je zrtvovan i ubijen,zar nam je toliko trebalo da shvatimo i da se probudimo iz tog sna ?? Gde smo to živeli? Šta smo radili,čemu smo se nadali ? I kakvu smo to budućnost ostavljali našoj deci ? Kako nismo videli njihovu agoniju i izgubljenost u svetu ? David nije jedan,Davida je milion!

IMG_20180519_020451

David je moderan HEROJ našeg doba,u njemu je satkana sva ćutnja i bol,taj dečak je svojom smrću osvetlio put kojim možemo da idemo i moramo.On je taj put slobode,pravde i bolje budućnosti o kojoj smo sanjali kao deca.On je ono svetlo na kraju tunela,onaj osmeh koji te gleda sa neba ! I ja kao roditelj pitam se koliko još dece,koliko Jos Davida treba biti ubijeno da bi shvatili da ovaj svet pravimo za svoju decu? Sta im ostavljamo u nasledje ako cutimo i trpimo! Svako dete na ovom svetu ima pravo na : Slobodu,Ljubav i Vlastiti Izbor ! To pravo dobija po rodjenju! Niko ali niko nema pravo da oduzme detetu zivot i pravo na srecu! Niko i nista! Niko nema pravo da mu sudi! Niko nema pravo da uzima nesto najlepše sto postoji na ovom svetu..nesto snesto sto je toliko lepo i čisto ljubav deteta,ljubav majke i ljubav čoveka! Niko nema pravo da oduzme život nikome!

IMG_20180519_020429

Svi smo mi ljudi,ali je retko ko Čovek ! Gledajući Davidovog oca kako neustrasivo stoji i mirno protestuje,ne mogu da se ne zapitam gde smo to bili pre? O čemu smo mislili kad nismo stvorili jedno lepo mesto gde odrastaju naša deca? Šta smo čekali? Zbunjeni,ubijeni i ponizeni zasto smo cutali? Mi roditelji dok pricamo svojoj deci bajke o nekom lepsem svetu da li smo bili svesni u kom svetu zivimo? Da li smo svesni da su nam deca zive mete i da radjamo bez prava da se pitamo ? Sta da naučim svoju decu kad je svet crn oko mene ?! Da li da ih lazem ili im narusim svet istinom komadajuci njihovo usnulo detinjstvo ?

DAVID,DAMJAN,NIKOLA,DZENAN,ISMET,SANELA …imena je bezbroj ..I svi su oni David i njihov vapaj je naša istina !

Probudi se …. #pravadazaDavida

Sve slike preuzete sa Facebook stranice#pravdazadavida